Dragi moji,
nezapamćene žege ubijaju svaku volju za ma kakvom aktivnošću, pa čak i onom koja se u Srbiji, uobičajeno, nikada ne smanjuje, onom političkom, a koja nije ništa drugo do obična kampanja… Valjda se i ovi medijsko-tabloidni monstrumi odmaraju… oni čije se bljuvotine štampaju, ali i oni koji sve prenose preko televizija sa nacionalnim frekvencijama… U takvoj situaciji ipak postoje ljudi koji su u fokusu pažnje… Obrni, okreni, sada su to vođe navijača i navijačke grupe, jer prvenstvo u srpskoj ligi je počelo, pa i nije mala stvar, naprotiv, baš je velika i krupna, a i moćna, izuzetna. Biti vođa navijača je praktično druga funkcija u državi, kakva je danas Srbija. Odmah iza predsednika države su vođe navijačkih grupa, pravilno raspoređene na dva velika kluba, ali i mnoštvo onih malih, sa mnogo ostalih, običnih navijača, njihovih sledbenika, kao nekakvih kvazi vojnika.
I tako, biti vođom navijača, postaje, već par decenija, značajna, možda i najznačajnija funkcija u hijerarhiji onih, baš moćnih funkcija… Oni imaju privilegiju da kontrolišu gotovo sve: kriminal svih vrsta, pravilan politički put gomile na čijem su čelu, oni služe kao grupe za pritisak na oponente svima onima ili onom, kome služe i koji su im moć dali, oni odlučuju o mnogo čemu i rade mnogo šta, izazivaju političke, verske i nacionalne ekscese, pri čemu, neverovatno deluje, svi oni imaju podršku (gle čuda) žute štampe i istih takvih elektronskih medija, pošto predstavljaju jedan jasan paralelni sistem državnom sistemu sile…
Kada oni preteraju, dešavaju se celostrane čitulje i zaklinjanje na grobljima… ali i brojne naslovne strane, afere, hapšenja i procesi, parole i grafiti podrške, ali i ruka onih koji ih podržavaju… Sistem funkcioniše gotovo savršeno, višedecenijski, pod svakom vlašću, i to traje tako dok se ne desi neki iskorak, pa neki vođa pomisli da je on zapravo prvi u hijerarhiji… kalif umesto kalifa… Setite se istorije, unazad više od dvadeset godina… Nije teško, zar ne, svi znamo…
Zato su ovi dani, opet dani nekakvih dešavanja… Poligrafista je pripreman, treba samo da se strpi i izvadi rezultat iz svoje čudesne spravice sa mnogo žica… onda kada mu to bude rečeno da uradi… Opozicija sve to posmatra i zlurado iščekuje da neka spoljna sila sve te veze razotkrije i rasprostre im kao bisere na stolu, koje oni treba samo da pokupe, i capcarap, eto njima vlasti… Bojim se da toga neće biti, jer je i u našem slučaju, Vođa navijačke grupe, ovog puta navijačke grupe Srbija, nečiji čovek, nekog moćnog i svekontrolišućeg, koji zna šta radi i zašto radi… Sistem je to… “Neću se kandidovati za mesto predsednika, ne interesuje me ta funkcija“… seća li se iko tih tvrdnji danas aktuelnog, pa ipak, ne lezi vraže… pobednika baš na tim predsedničkim Izborima, na kojima je, svi znamo, učestvovao, nego šta… Ko je uticao na to da promeni svoj decidni stav? Pada mi na pamet, da je to mogao biti samo onaj ko u Srbiji određuje to osetljivo mesto, pravog Vođe navijačke grupe… Onaj ko stoji nevidljiv, ali osetan i moćan… I tako, na žalost, u krug…
Za sve prave navijače, one koji nemaju svog vođu, one koji vole svoj sportski klub, podržavaju ga i u dobru i u zlu, one koji plaćaju ulaznice i nisu u Upravnim odborima kluba koji vole, one koji se raduju i pate… budite mi živi i zdravi, ma koje boje bio vaš klub… Vi ste ona jedina sila, dominantna i vredna, koja treba da pobedi sve i svakoga… jednog dana…
Sve Vas volim i pozdravljam.
