Šta nam je donela privatizacija medija
Kakav je dogovor sklopljen između „menadžera“, tada, vladajuće strnke u Šapcu sa novim vlasnicima „Glasa Podrinja“ nije poznat (bar široj javnosti) ali ono što je, odmah, bilo vidljivo je to da je uređivačka koncepcija ovog, do tada uglednog nedeljnika, bila potpuno promenjena. Čak je promenjena i štamparija u kojoj se list štampao.
Naravno bilo je iluzorno očekivati, od jednog popa i Karićevog odbornika u Skupštini opštine (suvlasnika molersko farbarske firme), da se razumeju u informisanje. Pa nisu oni ni kupili ovaj nedeljnik „informisanja građana radi“ već su u njemu videli mogućnost za ostvarivanje velikog profita. Što je, na kraju krajeva, i posto smisao privatizacije medija.
Međutim, dug prema gradu „držao ih je na uzdi“ jedno izvesno vreme. Kao i znatna sredstva izdvajana iz budžeta kojima je vlast pokušavala da sa njima sklopi kakav takav „partnerski“ odnos.
Vreme je pokazalo da je šabačka politička elita bila naivna i da je naišla na perfidnije prevarante, kojima nije moglo ni smelo da se veruje, ni pored znatnog novca svih građana koji je „bačen“ na pokušaj da se „Glas Podrinja“ drži pod „kontrolom“.
Vrlo brzo su novi vlasnici došli do zaključka da su njihove novine preterano „žute“ i da se uređivačka politika mora menjati. I to su i uradili bez konsultacije sa urednikom ili novinarima.
Tako je objavljen nepotpisani intervju sa Veljom Ilićem, potom sa Tomislavom Nikolićem pa sa istaknutim radikalom Branimirom Đokićem. Time je izvršen dodatni pritisak na gradsku vlast da „pojača izdvajanja za medije“ ali i jasno stavljeno do znanja da je otvorena mogućnost i drugim političkim partijama da se mogu „učipiti“. Za pristojan novac, dakako. A „plati pa se klati“ postala je nova deviza ovog uglednog glasila. Naročito su bili „dobrodošli“ oni koji su svoje promovisanje plaćali u kešu, na ruke. Jer, PDV je bio „noćna mora“ za vlasnike „Glasa“.
U haosu koji je tako stvoren, pokazalo se, najnaivniji su ipak bili novinari. Poverovali su da napuštanjem svoje matične kuće mogu skrenuti pažnju javnosti na zlo koje se nadvilo nad lokalnim medijem sa tradicijom od preko 60 godina ali i da će time sačuvati svoj ugled i profesiju.
I, 31. januara 2008. godine, devet radnika „Glasa Podrinja“, bivši direktor, bivša urednica, novinari, tehnički urednik, šef komercijale, fotoreporter, daju otkaz, kako kažu, zbog loše radne atmosfere, promenjene koncepcije lista, ugovora o radu koji obavezuje novinare na ugovaranje reklama…
Istog dana oglasio se i Upravni odbor AD „Glas Podrinja“, na sednici UO-a konstatovano je da je devet zaposlenih, svojom voljom raskinulo Ugovor o radu. UO se zahvalio svim tim radnicima na dosadašnjoj saradnji i velikom doprinosu koji su dali u stvaranju informativnog ugleda lista „Glas Podrinja“.
Za novog direktora i glavnog i odgovornog urednika, ekspresno, je postavljen Branko Jelić.
(Nastaviće se)
