Situacija u kojoj mediji postaju igrač u političkim sukobima između vlasti i opozicije u Srbiji je sve izraženija. Kada političke stranke ili vlast pokušavaju da kontrolišu medije, to ima ozbiljne posledice po slobodu izražavanja, demokratiju i informisanje građana.
Finansijske ucene, pritisak ili kontrola vlasništva nad medijima rezultiraju autocenzurom, izveštavanjem koje je pristrasno i neobjektivno, teži se stvaranju informacija u skladu sa političkim interesima umesto odražavanjem stvarnosti. Ovo stanje dovodi do gubitka poverenja građana u medije i institucije, što je ključno za zdravu demokratiju.
Da bi se dobila prava i istinita informacija, važno je tražiti različite izvore vesti, analizirati više izvora i priznati različite uglove gledanja. Međutim, raditi, kao medij, na takav način u Srbiji je nemoguće. U lokalnim sredinama je još gore. I teže.
Sloboda medija
Sloboda medija u Srbiji bila je predmet različitih ocena i zabrinutosti od strane novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija koje prate stanje medijskih sloboda. Evo nekoliko ključnih aspekata:
Nezavisnost medija: Postoji zabrinutost u vezi sa nezavisnošću medija u Srbiji. Pritisak vlasti na medije, finansijske ucene, politički uticaj na uređivačke politike i potezi koji ograničavaju slobodu novinara su problemi koji se često ističu.
Pravno okruženje: Postoje izazovi u pravnom okruženju koji ograničavaju novinarsku slobodu. Zakoni o medijima i druge regulative su podložne zloupotrebama, a pravosudni sistem je nedovoljno efikasan u zaštiti novinarskih prava.
Napadi na novinare: Novinari u Srbiji su suočeni sa situacijama u kojima su izloženi pretnjama, pritiscima i napadima. Ovo, takođe, ima ozbiljne posledice po slobodu izražavanja i rad novinara.
Vlasnička struktura: Pitanje vlasničke strukture, gde određeni vlasnici kontrolišu više medija, takođe utiče na medijski pluralizam i nezavisnost.
Međunarodne organizacije poput Reportera bez granica i Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists) redovno prate situaciju u vezi slobode medija u Srbiji. Ali to ne utiče mnogo na poboljšanje stanja. Opštem poboljšanju stanja ne doprinose ni međunarodni pritisak, od strane organizacija civilnog društva, novinarskih udruženja i međunarodnih tela. Građani i organizacije civilnog društva mogu da igraju ključnu ulogu u promociji i zaštiti slobode medija ali ni to se ne događa.
Vlasnici medija
Na medijsku sliku u našoj zemlji dosta je uticala i netransparentna i ishitrena privatizacija medija koja je sprovedena na štetu medija i javnog informisanja. Privatizacijom medija u Srbiji vlasnici su, uglavno, postali „biznismeni“, ili bezlične figure bliske političkim grupacijama, koje isključivo zanima profit, društveni i poslovni uticaj u društvu, koji se ostvaruje samo prisnim odnosom sa vlašću, a ne informisanje što je smisao, zadatak i cilj medija.
Tako su na „mala vrata“ u medije uvedeni neki pojmovi koji su doprineli da mediji izgube svoju osnovnu funkciju: objektivno i pravovremeno informisanje građana.
Samocenzura: Kada su mediji pod vlasništvom biznismena bliskih vlasti, novinari i urednici se suočavaju sa pritiscima da izbegavaju kritičko izveštavanje o vlasti ili drugim temama koje su nepoželjne za vlasnike. To dovodi do samocenzure, gde novinari izbegavaju teme koje bi mogle izazvati nezadovoljstvo vlasnika ili vlasti.
Politizacija sadržaja: Mediji pod uticajem političkih i poslovnih interesa pristrasno izveštavaju o političkim pitanjima ili događajima u skladu s vlasničkim interesima. Ovo dovodi do gubitka objektivnosti i ravnoteže u izveštavanju.
Ograničavanje pluralizma: Kada je veći broj medija pod kontrolom sličnih vlasnika, dolazi do smanjenja medijskog pluralizma. Raznolikost izvora informacija ključna je za demokratsko društvo, a ograničen pluralizam može ograničiti pristup različitim perspektivama.
Finansijski pritisci: Kako su vlasnici medija isključivo fokusirani na profit, to dovodi do smanjenja ulaganja u novinarstvo, obrazovanje novinara i kvalitet istraživačkog novinarstva. A ograničavanje resursa negativno utiče na kvalitet informacija koje mediji pružaju.
Gubitak poverenja javnosti: Kada javnost percipira medije kao instrumente političke ili poslovne propagande, to dovodi do gubitka poverenja. Građani postaju skeptični prema informacijama koje pružaju mediji, što ugrožava demokratski dijalog i participaciju.
A da bi se očuvala sloboda medija i poboljšao kvalitet informisanja, važno je promovisati nezavisnost medija, transparentnost vlasništva, podržavati novinarski profesionalizam i raditi na jačanju medijskih institucija koje štite novinarske slobode. Međutim, to je u ovakvim političkim okolnostima, kakvi su trenutno u Srbiji, nemoguće.
Medijski mrak
„Medijski mrak“ je izraz koji se često koristi kako bi opisao situaciju u kojoj postoji ozbiljno ograničavanje slobode medija ili potpuna kontrola informacija od strane vlasti ili drugih moćnih entiteta. Ovaj pojam označava neslobodu izražavanja, ograničen pristup informacijama i nedostatak medijskog pluralizma. Evo nekoliko ključnih elemenata koji opisuju „medijski mrak“:
Cenzura: Cenzura se sprovodi na različite načine, uključujuje zabranu određenih tema, ograničavanje pristupa novinarima ili zabranu objavljivanja određenih informacija. To rezultira nepotpunim ili iskrivljenim prikazom stvarnosti.
Samocenzura novinara: Strah od represalija dovodi do samocenzure među novinarima. Oni se mogu suzdržavati od istraživačkog novinarstva ili izveštavanja o osetljivim temama kako bi izbegli konflikte s vlašću ili drugim moćnim akterima.
Ograničen pristup informacijama: Vlasti ograničavaju pristup informacijama ili kontrolišu šta je dostupno javnosti. To uključuje blokiranje određenih veb stranica, zabranu određenih publikacija ili smanjenje transparentnosti u radu institucija.
Monopol vlasti nad medijima: Kada vlast ili određeni entiteti imaju potpunu kontrolu nad svim ključnim medijima, to stvara monopol nad informacijama. Nedostatak raznolikosti izvora informacija ograničava različite perspektive i smanjuje kritičko razmišljanje.
Represije protiv novinara: U situaciji „medijskog mraka“, novinari koji izveštavaju kritički ili istražuju o kontroverznim temama suočavaju se sa pretnjama, pritiscima, hapšenjima ili drugim oblicima represalija.
„Medijski mrak“ ima ozbiljne posledice po demokratsko društvo jer ograničava slobodu izražavanja, sprečava javni dijalog i otežava građanima pristup istinitim i raznolikim informacijama.
Od slobode do otupelosti
Mediji u Šapcu su samo slika opšteg stanja koje vlad u celoj zemlji. Grad koji je do samo pre nekoliko godina imao potpunu medijsku slobodu došao je u stanje totalne otupelosti.
Naravno, građanima koji pate od zaborava, a takvih je mnogo, teško je danas dokazati da su mediji u Šapcu, pre dolaska naprednjaka, bili slobodni i da su novinari imali slobodu u pisanju tekstova ili pravljenju televizijskih priloga. Nije bilo ni političkih ni finansijskih pritisaka na medije. Mada, bilo je u finansiranju pojedinih šabačkih medija neke „protekcije“ ali u suštini svi su dobijali dovoljno novca da mogu nesmetano da rade. I, što je najvažnije, nikom iz tadašnje gradske vlasti nije padalo na pamet da se meša u uređivačku politiku.
Sa današnje tačke gledišta prosto je neshvatljivo da su, recimo „Podrinske“, kao podlistak, štampale i objavljivale časopis šabačkih radikala „Velika Srbija“ u kojem se kritikovala lokalna vlast. Najstrašnije. Ako ne verujete pitajte Srbu Živanovića ili Dragana Jeftića koji je bio jedan od urednika tog časopisa.
Takođe, teško je zamisliti da su „Podrinske“, integralo, objavljivale i prenosile kompletne konferencije za medije Srpske napredne stranke. Od reči do reči. I, opet, niko iz tadašnje vlasti ili od šabačkih političara iz vladajuće partije, nije imao primedbu na to. A ako i jeste nije je javno iskazivao.
Intervjui sa liderima tadašnje opozicije bili su normalonost a nikom iz naše redakcije nije padalo na pamet da ih cenzuriše bez obzira što su iznosili ozbiljne kritike na račun vlasti. Često i neosnovane.
A da je to tako lako je proveriti. Odete u Biblioteku šabačku i potražite „Podrinske“ iz tog perioda i uverite se. A, takođe, to bi mogli da potvrde i, recimo, Dr. Aleksandar Pajić ili Blaža Knežević, samo da imaju bar malo časti i poštenja. Ali, kako toga nemaju onda će ćutati.
E, sad zamislite da li je to moguće danas? Da li je moguće, da Televizija AS ili „Glas Podrinja“ prenesu neku konferenciju za medije „Šabac protiv nasilja“ (a da im se to dodatno ne plati, mada i tada je problem) ili, ne daj Bože, intervju sa Nebojšom Zelenovićem. Onako iz „čista mira“ jer je to u interesu javnog informisanja građana. Ma kako ovo „otrcano“ zvučialo.
Da li je moguće da prenesu bilo koju informaciju vezanu za delovanje šabačke opozicije iako, pokazalo se a izborima, opozicija ima preko 20.000 pristalica.
Takođe, zamislite, ako možete, kakvo bi bilo informisanje u Šapcu kada bi svi šabački mediji, iz budžeta grada – kao nekad, dobijali toliko novca da mogu normalno da rade i žive. I da im se niko ne meša u uređivačku politiku.
Ivan Kovaćević
