Približava se matursko, brižljivo birana garderoba, diskretna šminka i fotografisanje. Veče za nezaborav!
Pitao sam maturante, mnogo puta, da li neko od njih mašta da te večeri bude i sa svojim profesorima. Pitanje suvišno, a odgovor izvestan – ne!
Pitao i profesore o smislu njihovog dolaska na matursko veče, imajući u vidu prethodni, iskreni odgovor učenika. Neubedljiv odgovor bio je da je to, ako ništa drugo, njihova obaveza. Ako je obaveza, naredno pitanje je postoji li tu neprimereno ponašanje i kako ga ne dozvoliti. Nekome je učenik koji je na toj proslavi pijan, ili bilo šta drugo, van dozvoljenih granica učeničkog ponašanja – simpatičan, a nekome baš i ne! Što nije za nadglasavanje, već je bolno pitanje uveliko poljuljanog ugleda našeg poziva.
Skoro sam razgovarao o svemu ovome, sa svojim kolegom i prijateljem, dugogodišnjim i voljenim profesorom, sličnih stavova. Obojica smo svojim maturantima predlagali da se, ako oni to baš žele, nađemo neki drugi dan, na nekom drugom mestu, brižljivo čuvajući godinama građeno uzajamno poštovanje. I u decenijama rada u školi, doživeli taj susret samo po jednom, što je potvrdilo ispravnost naših razmišljanja.
Mnogi će ovde pomisliti – to ste vas dvojica, ostali ne misle tako.
Naravno, no sećam se, još iz starih gimnazijskih vremena, da je veliki mislilac rekao kako jedan nikada nije u pravu, ali sa dvoje već počinje istina. Možda i u našem slučaju, sa dvojicom. A ne verujem ni da smo moj kolega i ja baš jedini kojima ovde nešto smeta.
Možemo li bolje?
Verujem da se o ovome, konačno, moraju dogovoriti učenici i njihovi profesori, premeravajući dosadašnju, tradicionalnu proslavu iskrenijim aršinom, poštujući jedni druge i ponajviše školu, koja je ovde, decenijama, prećutno i nepotrebno, na granicama nedopustivog.
Moj skromni predlog je da se u danu maturske večeri u školi održi svečana akademija, sa prigodnim programom, uručenjem posebnih diploma i nagrada, kada se učenici i profesori mogu obratiti jedni drugima pozdravnim tekstom.
Nakon toga i učenici i profesori odvojeno proslavljaju generacijski završetak školovanja.
Željeni sastanak učenika sa svojim odeljenjskim starešinom zakazuje se za neki naredni dan i održava na nekom drugom mestu. Neobavezno.
