Nije bez razloga patrijarh Pavle, naš živi svetac, ostao stameno usidren u svom stajalištu: „LjUDI I NELjUDI“. Svakodnevno je neophodna sve veća voltaža svetlosnih reflektora, kojima ćemo potražiti čoveka, jer je, za mene, SVET ODRASLIH LjUDI NAJUKVARLjIVIJA ROBA NA PLANETI. Zverima je suprotstavljen BOŽANSKI SVET DECE!
Više neću birati reči u svome obraćanju, monstrumima sa fakultetskim diplomama u ruci. Kada je reč o lekarima, kojima Hipokratova ZAKLETVA ništa ne znači, kao i o pravnicima – sudijama, koji su poltronski i stranački upregli umlje, uz izgubljenu dušu i osećaj za ISTINU I PRAVDU, izrazima zahvalnosti i poštovanja više nema mesta između ljudskih nakaza, kojima nisu dorasli, svojim neznanjem i nezrelošću.
U svakoj ljudskoj civilizaciji, od samog postanja, ŽIVOT SVAKOG ČOVEKA bio je najdragoceniji resurs. ŽIVOT je to i danas! Tako će biti i sutra! Pravni fakultet treba da preispita svoje kompentencije i matrice školovanja. Ne dozvoliti da iz sudske prakse umaknu najbolji.
Ubistva u bolnicama su podmukla, nedopustiva, neočekivana, sujetnim intoksicirana, zavišću obogaćena, pakošću komponovana, licemerjem začinjena i povampirenim dinosaurusima iz Doba Jure iznenađivana. Jednostavna je koračnica do ubistva u Bolnici. Nađu se u saglasju: NEZNANjE, NEODGOVORNOST, NESAVESNOST, uz parazitizam lenština … Način izvođenja ubistva u Bolnici, kakvo je bilo na odeljenju NEUROLOGIJE OPŠTE BILNICE „Dr Laza Lazarević“ Šabac, naziva se bolničkim komplikacijama, od kojih su pouzdano fatalne: DEKUBITUSI I SEPSA! U dane posete bolesnicima, Dekubitusi se maskiraju ne sterilnim i širokim zavojima, a u sate poseta i isceniranim infuzijama, kako je to činjeno i kod Jelene, tokom mesec dana njenog nazovi „lečenja“ na Neurologiji Bolnice, u kojoj sam proveo čitav radni vek. Bolničke, a sada odomaćene komplikacije u minulom vremenu nisu priznavane, pa su odgovorni mogli biti otpušteni istog trena kod njihovog najavljivanja u svakoj pravoj Bolnici… Današnji trendovi, brendovi, ekrani, trač seanse i mnogo toga se odomaćilo u bolničkim prostorima… Uz ubistvo Jelene, kolektivnim NEMAROM, NEBRIGOM, NEODGOVORNOŠĆU, NESAVESNOŠĆU lekara – neurologa i sestara, ubijena je i volja za životom u meni, pa su PRAVNICI – SUDIJE, kupujući vreme pred gašenjem moga paklenog života, uzrokovali moj dekomponovani i ireverzibilni invaliditet!
Svakome od nas, ŽIVOT je dragocenost prvog reda. Odmah uz ŽIVOT stoji ZDRAVLjE! I ŽIVOT I ZDRAVLjE se obezvredilo do ništavila, VERTE!
Moj zavičajni grad, koji je i Jelena prihvatila kao stanište NAŠE UZAJAMNOSTI , promovisasmo u ŠABAC – ZDRAV GRAD koji je nemilosrdno i iz koristoljublja potopljen od strane POVAMPIRENOG DINOSAURUSA IZ DOBA JURE opredeli nam pakao življenja u smiraju vremena.
Svako od nas je odgovoran pred sopstvenom SAVEŠĆU, pa IZVRŠIOCI SUROVOG I SVIREPOG UBISTVA, neka obave razgovor sa SAMIM SOBOM, dok još nije kasno. Sve ovo važi i za njihove ZAŠTITNIKE, koji takođe nastavljaju primati nezaslužene plate. Nijedan parazitizam nije prihvatljiv, nije dopustiv i uvek je bolestan. Treća je godina kako posećujem humku, koji su proizveli stranački opčinjeni i sujetom unakaženi Hipokratovi sledbenici.
Ispovedno zapisujem pelen – iskustvo smiraja mog života, kako bi ostao neizbrisiv trag i svedočenje dokle je stigao i Srpski Verden u sveopštem haosu življenja. Bolnice su nekada bile prava Svetilišta. Ogromna većina odgovornih, stručnih i savesnih, nije u stanju da neutrališe učinke stranački opčinjenih i ostrašćenih manjina. Razborita pokajanja su u funkciji ozdravljenja!
Dr sci med. Marko A. Marković