Loš privredni ambijent naveo je mnoge ljude da napuste Srbiju. Ova pojava učinila je da i onako ograničen ljudski resurs postane još veći problem. Odgovor na pitanje da li država izvozi ili uvozi talente, ujedno je i pokazatelj kako se u toj državi živi i šta se radi.
Jasno se vidi da li postoji sistem ili ne. Naši ljudi se uglavnom snađu u tim uređenim sistemima. Ukoliko uvažimo tu činjenicu, razumećemo da je za opstanak ljudi neophodno i kod nas uspostaviti uređen sistem.
Bogate države odlikuju uređeni sistemi, kvalitetno obrazovanje i vredni ljudi. Nije tu samo pitanje prihoda, tu je u mnogome i pitanje statusa. Tamo na mesta odlučivanja dolaze ljudi koji znaju. Na taj način se rizik greške minimizira, a to daje mogućnost da ljudi uživaju u plodovima svoga obrazovanja i rada.
Kada odlučuju oni koji znaju, znatno su veće šanse da donesu kvalitetne odluke. Kvalitetne odluke ne donose benefit samo donosiocu odluke, one donose korist društvu u celini. Kao ključna stvar naći će se znanje, a ono dolazi iz kvalitetnog obrazovnog sistema. Zato je nama neophodna svest o značaju kvalitetnog obrazovanja. Društvo koje teži napretku, mora konstantno da ulaže u obrazovanje, to je dugoročna investicija koja garantuje siguran put održivog napretka i razvoja.
Kako bi se vratili na taj put, neophodno je vratiti se tradiciji, ali i usvojiti pozitivna iskustva drugih. Pažnja mora biti usmerena na čoveka, odnosno vrednovanje njegovog znanja i kvaliteta rada. Država ima obavezu da stvori ambijent, donese zakone kojima se poštuje čovek i natera sve da te zakone poštuju. Smisao društva je da omogući ljudima da afirmišu svoja znanja i talenat, da budu zadovoljni, a ne da štiti kapital.
Bez ponovnog uspostavljanja srednje klase neće biti bolje. Nama je neophodno postojanje srednje klase koja pristojno živi i učestvuje u demokratskim procesima donošenja odluka.
