Uz Dan studenata
Četvrti april se obeležava kao dan studenata u znak sećanja na proteste studenata protiv fašizma 1936. godine. U tim protestima na Beogradskom univerzitetu stradao je Žarko Marinović. Kasnije su na ovaj dan, na primer, birani najbolji studenti.
Međutim, zbivanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ukazuju da ima mnogo toga neakademskog u ovoj visokoškolskoj instituciji. Na inicijativu Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu, navodno u formi borbe protiv govora mržnje, blokiran je Filozofski fakultet i tražene sankcije protiv profesora Dinka Gruhonjića.
Zbog početka ispitnog roka omogućen je rad fakulteta, ali će se, kako je najavljeno, blokada nastaviti u neko dogledno vreme. Sve to prate i neskrivene pretnje profesoru Gruhonjiću, čak i pretnje smrću ispisane na zgradu u kojoj živi, a potvrda orkestracije je da se uključila i stranka „Zavetnici“ koja je podnela krivičnu prijavu.
Ali, kako to biva u Srbiji, zamagli se istina, ono što je osnovni moto studiranja. Još od formiranja prvog univerziteta u Bolonji, u 11. veku, kada je nauka postala priortet a ne dogma. A na društvenim mrežama pojavio se snimak sa tribine u Dubrovniku, istrgnut iz konteksta, i to sa godinu dana kasnije.
I sada se na blokadi Filozofskog fakulteta pojavljuju, na primer, i neki momci u majicama „El komandanta“, Milorada Ulemeka, osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a primera radi nekada su studenti nosili majice sa likom Če Gevare. O svemu ovome izjasnice će i Etički odbor Univerziteta u Novom Sadu, no i ova zbivanja na Filozofskom fakultetu pokazuju da je univerzitetsko obrazovanje u Srbiji u dubokoj krizi. Počev od Zakona o univerziteu koga je uveo Vojisav Šešelj, koji je bio i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, a svojim političkim delovanjem itekako je sipao ne samo govor mržnje nego je i potezao pištolj na studente.
Ili, kako kažu pojedini visoki državni funkcioneri, da je Aleksandar Vučić najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta. A imao je prosek manji od deset, i to za šest godina studiranja, a zaboravlja se i njegovo društveno delovanje. Poznato je koliko je ranije „najbolji student“ isijavao govor mržnje, tipa “sto muslimana za jednu srpsku glavu“. I još uvek, ali sada, kao predsednik države, izbija govor mržnje prema političkim protivnicima, dok je sa svojim partijskim kamaradima izuzetno blag. Tako za Milana Radoičića kaže “da nije akademik“, ili za Koluviju „šta je to jedna tona marihuane, nije deset “…
Na društvenim mrežama objavljen je snimak sa tribine u Dubrovniku u kome Gruhonjić navodno veliča Dinka Šakića, ustaškog zločinca. Snimak je načinjen pre godinu dana i traje 59 sekundi. Između ostalog puštena je izjava „Izmisli su mi ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime, Dinko, kao Dinko Šakić. Gruhonjić ironiju koristio više puta javno, poslednji put u emisiji „Da sam ja neko“. „Ali eto, nisu se setili, nije im mašta dobacila dotle nego su mi morali Sabahudin dati“.
On je ime dobio po književniku Dinku Šimunoviću, a njegova porodica je umnogome stradala od ustaša.
I Evropa se čudi kako u Srbiji ima višak doktorata, a manjak studenta. Tako nema dovoljno budućih profesora matematike, fizike, hemije, srspskog… ali doktora menadžerskog profila itekako ima. Ubedljivo najpoznatiji je ministar finansija Siniša Mali, gde je u doktoratu i laicima bilo jasno da su prepisani čitavi pasusi, a ne zaostaje i nekadašnji ministar policije i odbrane Nebojša Stefanović.
Dobro je da se studenti bore protiv govora mržnje, ali ne selektivno i naprednjački inicirano. Kao neko ko će nositi budućnost ove zemlje bilo bi dobro da ustanu i protiv svega lošeg što se dešava. A mnogo toga ima. Na primer, kako to ne vide izbornu krađu, uništenje institucija, kršenje Ustava… Akademski obrazovani ljudi moraju da budu dostojni svoga pozvanja i misije, one, kao što im i ime kaže, opšte, univerzalne i civilizacijske.
Dragan Eraković