Objavljeno 1.novembra 2018.
Održan 18. Internacionalni džez i bluz festival
Internacionalni džez i bluz festival, 18. po redu, održan je proteklog vikenda u Šapcu. Verne poklonike dobrog zvuka prve večeri u Šabačkom pozorištu zabavljao je Jovan Maljoković sa svojim bendom i Kabadayas iz Makedonije, a druge Schime trio+ One i Prismojeni profesorji bluesa (Wacky Blues Professors) iz Slovenije. I u petak i u subotu priređene su jam session večeri u klubu „Stellina“.
Tradicija nastavljena
Kako je rekao umetnički direktor Vlada Maričić, uprkos teškim vremenima za kulturu, festival traje od 1993. godine i prošao je razne faze, a od 2000. godine se neprekidno organizuje u ovom formatu.
Kvalitetna muzika za Šapčane
Tehnički direktor Dragan Petrović Sire rekao je da se budžet za festival svake godine, nažalost, smanjuje, ali da opstaju zahvaljujući prijateljima i sponzorima.
-Više ni ta pomoć nije impozantna, jer je situacija generalno teška. Svesni smo svi da je ekonomska kriza i da najviše u takvim okolnostima trpi kultura. Mi se realno suočavamo s tim stvarima, međutim, zahvaljujući entuzijazmu nekoliko nas koji smo već dugo u organizaciji festivala, uspevamo nekako to da nadomestimo svojim trudom, radom, borbom, saradnjom sa ljudima. Drago mi je da još uvek ima kvalitetnih ljudi dobre volje koji, bez obzira na svu ovu krizu i situaciju, pomažu festival koliko mogu, ali svaka pomoć nam je bitna i značajna, jer zahvaljujući njima opstajemo- istakao je Petrović.
Festival ima dugu tradiciju i Šapčani su kao dobri domaćini, stekli puno prijatelja širom Evrope. Muzičari, svesni teške situacije, spuštaju honorare i na taj način im izlaze u susret.
-To je druga protivteža svemu ovome, podrška dobrih ljudi, muzičara, prijatelja je recept kako se borimo svih ovih godina. Imali smo ozbiljan slovenački bluz bend, ozbiljan makedonski džez bend, dvojicu muzičara koji već 18 godina sviraju sa Vlatkom Stefanovskim, a znamo da sa njim mogu da sviraju samo vrhunski. Naši prijatelji Đole Maksimovski i Dino Milosavljević pored toga imaju svoj bend, tu su i slovenački muzičari, profesori bluza, koji su priznati i cenjeni u Evropi. Imali smo i dva dobra domaća džez benda, Jovu Maljokovića, legendu srpskog džeza i Schime trio, mlade momke, vrlo kvalifikovane i dobre muzičare pred kojima je karijera. Mislim da smo priredili dobar ugođaj i omogućili ljudima da čuju dobru i kvalitetnu muziku- zaključio je Petrović.
-Para za kulturu ima manje nego ikada pre, i to na nivou cele Srbije, ne mislim samo na Šabac, koji samo deli sudbinu cele države, ali ipak uspevamo da opstanemo. Ranije, kad smo imali veći budžet, mogli smo da zovemo i neke strane umetnike koji su nam obogaćivali program, međutim, sada smo primorani da napravimo redukciju programa u tom smislu. Zato smo odlučili da, ako već nemamo novca za neke strane goste, bar od domaćih bendova sviraju najbolji. To se uvek pokaže kao mnogo bolja varijanta, čak i nego kada nam gostuju bendovi iz Evrope, jer se često desi da su naši bendovi mnogo kvalitetniji od onog što nam se nudi. Naravno, i u Evropi postoje skupi, veliki bendovi, ali za to nemamo mogućnosti- rekao je Maričić i podsetio da je saradnja sa Beogradskim džez festivalom zbog smanjenog budžeta prekinuta, jer nemaju uslove za „preuzimanje“ bendova koji tamo nastupaju, čak i kada se isključe troškovi avio-prevoza i uračuna honorar umanjen za 20 odsto.
Iz tog razloga težište je pomereno na domaće i muzičare iz regiona, uz akcenat na dugogodišnju dobru saradnju sa makedonskim muzičarima.
-Naravno, tu su i mnogi drugi, ali glavni deo programa su domaći muzičari. Imali smo čast da festival otvori Jova Maljoković i njegov sekstet, koji ove godine ima promociju novog CD-a, što je za mene kao umetničkog direktora uvek velika stvar. Inače insistiram da kolege dolaze u godini kad imaju promociju CD-a, jer je to nešto posebno, zanimljivije za publiku i o tome se uvek može reći koja reč više. Svi imaju neki osećaj ekskluzivnosti kad slušaju nešto prvi put. Takođe, mladi Kostadinovski, perspektivan gitarista iz Makedonije i Đole Maksimovski, inače stalni član postave tria Vlatka Stefanovskog, preko koga smo došli i do ovog benda, s kojim sarađuje i za koji je imao samo reči hvale. Posebno mi je drago zbog Luke Ignjatovića (predaje na Odseku za džez na Muzičkoj akademiji u Beogradu) i njegovog benda, koji su izdali album, čak i u američkim medijima ocenjen kao odličan. Sa njim je i Sava Miletić, takođe profesor, koji je nedavno i sam snimio CD u Njujorku- naveo je Maričić i dodao da ostaje problem nedostatka klavira, zbog čega nisu u mogućnosti da promovišu klavirski trio.
Mali festival koji odoleva zubu vremena
On je izrazio nadu da će se taj problem u budućnosti rešiti, u saradnji sa sponzorima, kako bi pred šabačkom publikom mogao da nastupi Matija Dedić, ali i drugi gosti. Festival je nekad trajao četiri- pet dana, a ove godine dva, sa po dva benda, zbog redukovanog budžeta.
-Ako budemo morali da idemo ispod ovog obima, više neće biti festivala. Inače, uspeli smo da sačuvamo jam session veče, sada se održava u kafiću „Stellina“, koji se pokazao kao odlično mesto, jer nema džez kluba bez bine, crne zavese, klavira i šanka. Te jam session večeri su veoma popularne i uvek su bile popularne u Šapcu. Verujem da je, uprkos svemu, džez festival ipak ostao manifestacija dobre muzike i kulture koja nema premca u Šapcu. Mislim da nijedna druga muzička manifestacija, pa čak i ove koje organizuju muzičke škole, nema takav umetnički nivo, zato što ovde dolaze seniori, vrhunski muzičari. Verujem da je to dobro za Šabac i bilo bi mi žao da prestane da postoji. Ovo je mali festival koji uspeva da odoli zubu vremena, da preživi, ali nadam se da ćemo u budućnosti moći da radimo i nešto više od preživljavanja. Zato i istrajavamo, jer znamo da, ako jednom bude ugašen, biće teško ponovo ga pokrenuti- podvukao je Maričić.
Maljoković: Neka živi Šabački džez festival
Jovan Maljoković čest je gost Šapca i ovog puta je otvorio festival, a imao je priliku da šabačkoj publici predstavi novi CD. On je pohvalio entuzijazam organizatora, ali i grad domaćina kao mesto iz koga je poniklo mnogo umnih ljudi.
-Svima koji imaju snage, energije, volje i ljubavi i bore se za to da se u Srbiji vodi računa o kulturi treba odati priznanje. Ja sam to radio u Valjevu 32 godine, a Šapcu treba odati priznanje, jer toliko godina organizuje festival i jedan je od čuvenih gradova koji ima profesionalno pozorište i našoj kulturi je mnogo doprineo, budući da je odavde mnogo pametnih ljudi poteklo. Posebnu zahvalnost dugujem šabačkoj publici što me tako često zovu, to je priznanje, ali i velika obaveza da opravdam svoj dolazak. Upravo zato sam pripremio novi etno džez program, koji predstavlja nas, Srbiju, to su naše note, a opet je to džez muzika, jer ima sve elemente džeza. Pevaće Anđelka Simić, koja je dugi niz godina u našem bendu. Uvek sam govorio da u razvoju džez muzičara postoji put, da treba da se nauči ono osnovno, što je klasika džeza, a onda dolazi do izražaja talenat pojedinačnih muzičara koji ili predvode ili sviraju u raznim bendovima. U svakom slučaju, morate pokazati nešto svoje, neki izraz se mora imati, da biste u ovoj velikoj u svetu i kod nas bili prepoznatljivi. To je najteže, ali i veliko zadovoljstvo i zato toliki niz godina radim i bavim se džezom- rekao je Maljoković.
Kako je naveo, velika je stvar organizovati festival koji će da traje, a Šabac to godinama unazad uspeva.
-Znam da svi imaju finansijske probleme, ali pobeđuje ljubav prema muzici, džezu i Šapcu i organizatorima čestitam od sveg srca. Tu je u komšiluku i Beogradski džez festival i znam da uvek rado učesnici tog festivala dolaze i u Šabac. Normalno, Beograd ima veliki budžet i dovodi mnogo muzičara iz cele Evrope i Amerike. Šabac kao i Valjevo nikad nije imao budžet da smo mogli „da dišemo normalno“, sve je to bilo zasnovano na ljubavi, poznanstvima. Mislim da Šapčani zaslužuju da uživaju u džezu dva dana i zato neka živi Šabački džez festival- poručio je Maljoković.
Šabac ima vernu publiku za muziku koju Festival neguje, uvek spremnu da dođe, a ona je izgrađena tokom decenija postoja manifestacije. Tehnički direktor Festivala Dragan Petrović uložio je napor u medijsku promociju, a novi vidovi oglašavanja putem društvenih mreža u budućnosti će sigurno dati još bolje rezultate i doprineti da se publika omasovi. Budući da su na jednom mestu imali prilike da čuju dobar bluz, tradicionalni džez, sa etno i soul varijantama, kao i program za sladokusce i bolje poznavaoce, može se reći da je ovogodišnji Festval pokrio sve ukuse. Maričić je izrazio zahvalnost Gradskoj upravi na razumevanju da u godini koja nije ekonomski laka džez publici u gradu omogući da i ove godine uživa u tradicionalnoj manifestaciji. Već se prave planovi za sledeću godinu, akcenat će biti na našim vrhunskim muzičarima koji su aktivni po Evropi, a neka od mena koja najavljuje umetnički direktor su Ljuba Paunić, Rastko Obradović. Sudeći prema najavi, živeće Festival i u godinama koje dolaze, jer Šabac to sigurno zaslužuje.
D.Dimitrijević