Mnogo puta sam slušao roditelje, koji mi, sa toliko ponosa, govore:” Kažem ja svojoj deci – profesor je uvek u pravu.” Voleo bih da, barem onim što ću napisati u nekoliko narednih rečenica, nisam u pravu. Ni malo.
Nametnutim sistemom školovanja, od prvog dana, naše đake tiho i neprimetno umrtvljujemo istinama u čijoj spoznaji oni ne učestvuju, ili barem ne dovoljno. Kada ih na to konačno naviknemo, lako ćemo i neistinu proglasiti istinom. Slučajno ili namerno, u nečiju korist ili na štetu, svejedno. Nekada su oni “mali da to shvate”, a nekada za to toliko potrebno i željeno obrazloženje “nemamo dovoljno vremena”. Podjednako i tragično i pogrešno.
Davno, davno, Sokrat je na trgovima kvario omladinu, učeći je da misli svojom glavom i majeutikom, babičkom veštinom, dođe do istine. Možda ipak ne treba zaboraviti da je zbog toga na kraju morao da se odrekne učenja, ili popije otrov. Pa ko pokuša da bude novi Sokrat… .
Nasuprot, naučnici koji se posvećeno bave životom ptica, ornitolozi, proučavali su i dokazali da papagaj koji kaže: “Zdravo, Pero!”, ne zna šta je rekao.Samo je uspešno i tačno izgovorio ono što je čuo mnogo puta. Dovoljno od papagaja… .
Možemo li bolje?
Jedna od važnih poluga koje neko društvo u velikoj meri čini i činiće ga zdravim, svakako je misleća omladina, posebno slobodnomisleća. Koja će, zadovoljna slobodom, uvažavanjem i rezultatima svog dobrog i opštekorisnog mišljenja, ostati u svojoj, takvoj i time opravdano voljenoj zemlji.
Ne jedina, ali škola tu ima značajnu i nezamenjivu ulogu. Mislim da je oslobađanje uskointeresno zarobljenog uma mladih važnije od svakog posebnog, ma koliko bitnog i cenjenog znanja. I ma koliko taj slobodni um nekom tradicionalno ne odgovarao. Da li smo nešto zaboravili, ili smo se nekoga i nečega uplašili? Ima li šanse za to prosvetljenje mladih, dok im stariji mudro poručuju: “Veži konja gde gazda kaže, … “ ,ili: “ Koga je moliti, nije ga srditi.”
A tome koga je moliti, baš ni malo nije po volji to što bi govorili mladi, tako školovani i konačno, slobodnomisleći ljudi. Koji bi da ostanu u Srbiji samo ako bude baš onako kako oni žele. Za dobrobit svih nas valjanih, poštenih i pravednih. Valjda drugih i nema.
