BEDA SRPSKE POLICIJE I TUŽILAŠTVA (2)
Potresni snimci prebijanja i lomljenja ruku onesvešćenog mladića u Novom Sadu zgranuli su srpsku javnost. Tek nakon tog brutalnog svedočanstva pokrenula se policija. A trebalo joj je tri sedmice. Božo Prelević, nekadašnji kooministar policije Srbije, napomenuo je da je policija mogla za sat vremena da identifikuje tek sada poznatog Ivana Kontića, i da ga uhapsi.Međutim, desilo se da posle svega policija izda poternicu, kada je sve prošlo, a Kontić se još fotografisao sa zastavom Crne Gore. Ostaja izuzetno gorak ukus da ni policija ni tužilaštvo ne rade svoj posao, a po svemu sudeći počinilac je imao debelu političku zaštitu. Ispostavilo se da je čak vlasnik kladionice i od ranije poznat policiji. Sve je bilo snimljeno na sigurnosnim kamerama, i to se valjda ako ne uči na policijskim kursevima ili čak akademiji, čita u kriminalnim romanima. Ubrzo desilo se i ubistvo podmetnutom bombom ispod džipa, u prestonici, a ta ubistva između raznih klanova traje već duže vreme. Na sve to ministar policije Nebojša Stefanović daje nebulozne izjave o smanjenju kriminaliteta i uspešnosti policije, uz neizostavno pominjanje Dragana Đilasa. Da policija i tužilaštvo ne rade svoj posao, podsećanja radi, nema epiloga besomučnog batinjanja nemoćnog građanina sedmog jula u Beogradu, tokom demonstracija, kada se barem tridesetak policijskih jurišnika pendrecima namerilo na jedno ljudsko biće, i svaki od policajaca kao da je morao da zada svoj udarac. To podseća na nacističke horde i silesiju divljih hordi. Policija je zataškala kako je to veče prebijala građane bez ikakvog reda i smisla, na primer trojicu mladića koja su sedela u parku. Ili, još bestijalnije, kada je u Novom Sadu inspektor pretukao mladića sa posebnim potrebama na biciklu. O spoju mafije sa državom govori i afera Jovanjica, najveći zasad marihuane na Balkanu, podignut uz pomoć državnih subvencija. I gle čuda, osvanuše fotografije sa jahte koju je državi poklonio vlasnik Jovanjice, a važne goste čuva policija sa sve dugim cevima. Evo navršava se godina dana od afere “Krušik”, kada su inspektori BIE uhapsili Aleksandra Obradovića, i o tome se ćutalo dvadesetak dana. Najspornije, jedan građanin Srbije kao da je prestao da postoji, i da nije bilo medijske huke ko zna koliko bi trunuo u zatvoru. A radilo se o uzbunjivaču, koji je prikupio podatke o silnoj krađi i preprodaji oružja. Dokazi su predati, tužilaštvo i dalje ćuti, a Obradović i dalje suspendovan. Još upečatljivi primer je rušenje u Savamali, četiri godine kako nema zvaničnog razrešenja, a policija nije zaštitila građane i imovinu, iako su je građani pozivali. Dovoljno o tome svedoči što je i tadašnji premijer Vučić izjavio da su to uradili „kompletni idioti“ iz gradske vlasti. Mučno je kada policija ne radi svoj posao, na primer ne asistira kada je potrebno da se sruši restoran na vrhu Kopaonika, a asisitra kada se nevoljnici izbacuju iz stanova. Ćutala je policija i tokom orkestriranog paljenja baklji po krovovima zgrada, i to u vreme policijskog časa.
Ćuti i sklanja se policija u vreme izborne krađe u Šapcu. U blizini birališta okupljene kriminogene grupe, a policija ni da se našali, kao u nekoj svakodnevici da prođe obična patrola. Nije to uobičajena krađa kokošaka ili zaplena duvana, nego, kako je već pojašnjeno, konačno stigla zvanična krivična prijava za organizovani kriminal. Praktično svojim nedelovanjem policija je učestvovala u izbornoj krađi. Na redu je tužilaštvo za organizovani kriminal, a predočeno je kako su se kupovali glasovi, kako su građani ucenjivani, kako im je prećeno… Ostaće u analima novije srpske političke istorije da se do glasova i vlasti stizalo uz pomoć organizovanih kriminalnih grupa. U Italiji bio je dug put da se država otrgne od mafijaške hobotnice. Hrabri sudija Falkone ostaće najsvetliji primer kako se treba boriti protiv ove pošasti. Ovde, kod nas, obračun države sa mafijom započeo je Zoran Đinđić, i, kako je govorio, države imaju svoju mafiju, ali u Srbiji mafija ima državu. I, nažalost, to platio glavom. Danas, država Srbija je, gledajući kako cveta kriminal i korupcija, u dubokim čeljustima mafije srasla sa onom političkom.
Drgan Eraković