Vučić zbori – i z b o r i!
Akter rata i nekadašnji glasnogovonik radikalske isključivosti, danas veliki demokrata i samoproklamovani politički, medijski mogul je opet rešio da se poigra sa našim životima… jer, eto, njemu se hoće… i može. Dakle, na krilima medijskog presinga i euforičnog stranačkog obožavanja rešio je Vučić da pokaže svima ko je Bog ovde, na zemlji. Tekst pišem na Bogojavljenje, pa naravno, Bog Vučić se i danas nama javio, preko „Pinka“, dakako. Nema čovek pardona ni prema čemu i ni prema kome. A što je najstrašnije, ni prema samome sebi. Pre mesec dana je govorio da republičkih izbora neće biti jer će oni neminovno ukočiti reforme i reče da Srbija nema vremena na gubljenje za bavljenje tamo nekim izborima. Slagao je. A šta drugo od njega i očekivati. Međutim, računica njegova je jasna. Svestan je i sam da mu rejting žestoko pada, da za dve godine odlazi na đubrište istorije, te hajde još dok je vreme, da svoju vladavinu, a našu agoniju, produži za još četiri godine. Logika je tačna: bolje četiri, nego dve. Toliko se čovek uplašio da je i Bebu Popovića pozvao u svoj štab, i to na opšte oduševljenje njegovih novinara, podanika, koji su zahvaljujući Bebi i ćevape jeli, a koje im je lično sam „Bog“ poslužio. Farsični ćevapi, farsični novinari, farsično zalizani Beba, farsični partijski saradnici zajedno nas vode u jačanje Vučićevog autoritarnog ludila. Nema te cene koju Vučić neće da plati za još četiri godine vladavine, pa makar i desnica, na svetsko i evropsko zgražavanje, sa Šešeljem na čelu, ušla u parlament. U Srbiju dolaze vremena ludila devedesetih, autoritarnosti, ratne retorike i ko zna čega sve još, a čega smo se kao društvo već grozili. Imamo li snage da se svemu tome suprotstavimo?
P.S.
Vučićev strah za sopstveni rejting, paranoja i glad za vlašću i medijskom manipulacijom vodi nas sve polako, ali sigurno u veći ambis od Titovog i Slobinog bezdna.
