Humoreskica
Kad se neko dočepa vlasti tamo gde mu mesto nije, onda postaje opasan za to mesto. Tako bi se u najkraćem moglo reći za dogradonačelnika naše prestonice, koji se godinama predstavlja kao gradonačelnik. Želja večito drugog da bude bar jedno gostovanje na ružičastoj prvi je neutoljiva, kao i želja njegovog šefa da bude voljen od svih građana u okrugu. Ali, sve su to puste želje onih koji vuku komplekse iz detinjstva i rane mladosti. To, što svoje komplekse leče na mestima gde su se slučajno zatekli je opasna stvar. Biti vladar prestonice i okruga je privilegija u svakom normalnom društvu, ali, nažalost mi to odavno nismo, pa nije ni čudo što ovakvi i slični tipovi odlučuju o našim životima. Nema dana a da nas dogradonačelnik ne iznenadi svojim izjavama, koje uglavnom imaju za cilj da nerviraju one koji su se u njemu rodili, kao i njihovi preci i koji svoju prestonicu vole, bar onoliko, koliko tvrdi da to čini pomenuti večito drugi. Ovih dana talambasa po TV sa nacionalnom frekvencijom kako sat na pokojnoj železničkoj stanici nije radio 24 godine. Naravno da je odmah uhvaćen u laži, jer Savskim trgom, koji je uz pomoć šerifa urnisao prolaze svakodnevno oni koji u prestonici idu na posao i imaju pamćenje, koje je svakako duže od pamćenja večito drugog. Očitoj laži dogradonačelnika pridružio se i šerif, uz obavezan osmeh seoske mlade, pri izlasku iz crkve sa venčanja.
Dakle, šta možemo očekivati od ministara ili, ne daj bože od poslanika u narodnoj skupštini, kad svakodnevno u laži učestvuju šerif i večito drugi? Bilo bi zanimljivo da o tome svoje mišljenje da Simo megafon. Ako ga ovih dana nađu.
Rade Đergović
