Srbija u ponovnim izborima
Novi, vanredni izbori održaće se 17. decembra po već poznatim „pravilima“. U Srbiji redovni izbori su svoje vrste retkost, možda dva-tri puta su održani za tri decenije, a samo od kada je SNS na vlasti vanredni izbori su redovna praksa, tako da se, na primer, ukupno dve godine i tri meseca čekalo na formiranje nove vlade.
Uprkos brojnih nepovoljnosti po vlast: protesti protiv nasilja, zbivanja na Kosovu, kriminalnih afera, velike inflacije, novog zaduživanja i sličnog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić hitro je pristao na zahtev opozicije za vanredne parlamentarne i beogradske izbore, ali dodajući lokalne u šezdesetak opština i gradova. Istina da se uslovi nisu promenili, štaviše su i pogoršani, pre svega kad su u pitanju mediji, i opozicija je ažurno istrčala na „izborni teren“.
Kao aduti služe: protesti protiv nasilja, sa više stotina hiljada učesnika, ali i neuspeo kontramiting u Beogradu gde je nemali broj dovedenih pristalica okrenuo Vučiću leđa, a takođe kao novina je i jedna lista prodemokratskih stranaka.
Takođe, određena ispitivanja javnog mnjenja govore da bi ova lista dosegla pa i prebacila 40 odsto, dok bi SNS išao ispod te crte. Dosta važno je i što ova lista širi optimzam i vraća veru da su promene ipak moguće u Srbiji. Međutim, nije baš sve izvesno u ovoj i ovakvoj Srbiji, s obzirom da i nema nekih čvrstih pravila ni fer pleja.
Ogledni primer bili su lokalni izboi u Šapcu 2020. godine, kada je uprkos vrednim rezulatima prodemokratske vlasti izbore dobila SNS. I to tada u jedinom slobodnom gradu u Srbiji.
Lokalni SNS se i nije baš pretrgao u izbornoj kampanji, ali se zato pokazalo da su itekako podmićivani i ucenjivani birači, uz obilatu pomoć mafijaških grupa presudili. Glas se plaćao od dve do pet hiljada dinara, a to je trebalo opravdati pred nekim ljudima mrkog izgleda.
Iako je Gradska izborna komisija na osnovu podnetih primedbi sa biračkih ali i okolnih mesta poništila izbore na svih stotinu birališta, što je nezabeleno u bližoj političkoj istoriji, ostalo je bilo stvar „tehnike“. Upravni sud najpre poništava izbore na 27 biračkih mesta, to se kasnije smanjuje, a kao šlag na izbornu krađu su pritisci na GIK, gde članovima policija nije garantovala sigurost i gde su konačne odluke donete mimo zakonskih pravila.
Umnogome Aleksandar Vučić koristi iskustva Vladimira Putina, a jedno od njih je da ukoliko imaš novac svi problemi su rešivi. I zato u Srbiji cveta korupcija i kriminal, da se putevi i drugi javni radovi plaćaju dva-tri puta skuplje od tržišnih, da se valja droga poput Jovanjice, da se potroši pola milijarde evra iz budžeta bez ikavog pisanog traga pod oznakom „tajno“… I uz put ima mnogo zaduženih „klijenata“.
Ne treba mnogo mašte da se uporedi sa mafijaškim pravilima iz „Kuma“ pa pogledati urnebesna bogaćenja Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, Slaviše Kokeze, „Milenijum tima“ i brojnih drugih povlašenih firmi i pojedinaca koji će na svoj način „vraćati“ uložene pare svih građana.
Kontrola izbora na biralištima je potreban ali ne i dovoljan uslov da se spreči izborna krađa. A ona je već počela kada se predsednik države već četir puta za šest dana pojavio u višesatnim emisijama na nacionalnim frekvencijama, naprasna promena prebivališta, samo u Beogradu je već pristiglo desetak hiljada nekih novih glasača, uveliko se po „helikopter sistemu“ deli 20.000 dinara penzionerima i deset hiljada dinara za decu, i to baš pred izbore. Ona važnija poluga, pored medijske, koju naprednjačka vlast drži je policija, tužilaštvo i sudstvo. Tu nije bilo promena, a dokaz su žandarm Vučković i čitava policijska vrhuška u nedvosmislenim vezama sa kriminalom, Zagorka Dolovac kojoj na pamet ne pada da reaguje na sve očite primere kriminala, a takođe i revnosne sudije u službi vlasti i njenog održavanja, odnono ne postupajući po zakonu kako su se već zakleli.
Ali, u neku ruku i naprednjačka vlast ovim načinima radi protiv sebe, što je vidljivo zdravom razumu, a ukoliko na izbore izađe respektabilan broj građana, oko 70 odsto, onda i svi oprobani marifetluci ne vrede. Ne može baš toliko ni u Srbiji da se ukrade.
Драган Ераковић
