Humoreskica
Evo, dočekasmo i Novu godinu, a i Božić. Neko na bogatoj trpezi uz šampanjac, poslugu i muziku, a neko na betonu u haustoru naše prestonice. Oni u haustoru su bili zadovoljni, jer su im dobri ljudi doneli malo hrane i vunene čarape, a ovi što za njih ne mare, a ne znaju šta će od besa, poplašili su se posle dešavanja u Južnoj Americi. Jeste daleko Južna Amerika, ali glavni svetski baja začas stigne, gde naumi. Elem, zbog svega što nam se izdešavalo pred Novu i u Novoj godini, onomad se u seoskoj birtiji „Kod Ace Pljačke“ iskupilo probrano društvance da razmotri stanje u selu, a i šire:
– Gospodo seljaci i ostala inteligencijo, uđosmo u novu godinu sa upadom onog američkog šerifa u nezavisnu državu Venecuelu! I oteše precednika na pravdi boga. I njega i njegovu gospođu – javi se Miloje.
– U pravu si Miloje. Samo si zaboravio da je precednika te zemlje kidnapovao onaj isti koga ste vi kad je onomad izabran nazvali Srbinom. Sećaš li se kako su oni tvoji na dezinformeru i ružičastoj pričali bajke o pomenutom šerifu. A sad ga onaj što ne vraća glavu tamo gde joj je mesto pljuje žešće nego onog za koga tvrdi da je maznuo od države 619 miliona evra. Pa, pamtimo i mi seljaci malo više od obične žabe – umeša se Sima.
– Jeste, eno ih svi precednikovi takozvani analitičari po ceo dan na TV sa nacionalnom pokrivenošću, pokrivaju ono što su o glavnom svetskom šerifu do nedavno govorili. Kovali su ga u zvezde, a sad bi da puknu od jeda što ih ovaj ne šiša. Još je najavio i neke sankcije za ove krajeve Balkana – nadoveza se Vićentije.
– A sve je počelo kad je naš precednik `teo da se prošvercuje na večeru kod glavnog šerifa, al` bez pozivnice. čak je bio i ime promenio, al` ga ukebaše. Mislio je naš baja da se kod Amera ulazi k`o u ćacilend! A onda je `teo i generalštab da mu pokloni, iako je zgrada pod zaštitom kulture – dobaci Sredoje.
– More ljudi, pustite politiku! Nego, gledaste li onu nesrećnu gologuzu voditeljku na ružičastoj na dan Božića. Dovela goste koje ni u mrežu takve ne možeš navatati i muziku sa pevaljkama – javi se Krstivoje.
– Pa, oni na toj TV su uvek spremni da unakaze svaki praznik, pa i ovaj, najveći hrišćanski. A, kao šlag na tortu, pomenuta voditeljka je i zapevala. Kad je to čula i videla, i moja Milenija je isključila televiziju, prekrstila je se rekla „Kuku majko, ima li kraja našoj propasti!“ – reče Avram, a na njegove reči, svi prisutni se prekrstiše i ućutaše.
Ćutao je i deda Pantelija, jer on ovakvu propast morala nije zapamtio.
Rade Đergović
