Kuda ide srpska prosveta

1

Sad, zavisi iz čijeg ugla gledate. Prosvetni radnici – u dubiozu, učenici – kao guske u maglu, a ministar – u Poljsku.

„Pođite sa mnom i nećete se pokajati, a možda i hoćete… Uskoro ulazimo u novu godinu, u novu iluziju. Ne brinite, sve će biti isto, a opet – drugačije. Srećna Nova godina!“ Dejan Stojiljković, Senke nad Balkanom

Mi, Šapčani, smo ovih dana okupirani skandalom, bezumljem i sramotom koju je sprovelo Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja u OŠ „Jevrem Obrenović“. I tako dok se borimo za našu školu, a protiv nesoja koji nam se uvukao u redove… kao vukovi među pse (opet Senke nad Balkanom), promiču nam ključne stvari i poražavajući podaci o minulom radu ministra prosvete, gospodina Šarčevića.

Statistika je moćna stvar, brutalna, iskrena, transparentna, nema laži, nema prevare…  Reč je o nedavno objavljenim rezultatima PISA testiranja, sprovedenog u 79 zemalja. Srbija je zauzela prosečno 45. mesto. Slovenci su 21, Hrvati 29, Bosanci 62. Nije loše? Dobro. Sad malo detaljnije da analiziramo.

PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja kod učenika, koliko je znanje koje imaju funkcionalno, odnosno koliko znaju da ga upotrebe. Reč je o funkcionalnoj pismenosti u tri oblasti: čitalačka pismenost, matematička i naučna. Rezultati su pokazali da je u Srbiji svaki treći učenik FUNKCIONALNO NEPISMEN: 38% učenika ne zadovoljava minimum u čitalačkoj pismenosti, 40% u matematičkoj pismenosti, a 38% u naučnoj pismenosti. To znači da svaki treći učenik u Srbiji zna da čita i računa, nauči, reprodukuje, ali NE ZNA DA PRIMENI naučeno niti šta da uradi i kako upotrebi stečeno znanje, ne razume šta je pročitao.

Opet statistika. Od tih 9.000 učenika koji su testirani, 3.000 je funkcionalno nepismeno, ali čak 6.840 njih (76%) – oprostite na mojoj matematičkoj nepismenosti, ako nešto nisam dobro sračunala, smatra da je obrazovanje VEOMA VAŽNO i da im je to karta za bolji život. Deca su naša budućnost i mi im dugujemo kvalitetno obrazovanje. Dugujemo im ispunjenje očekivanja.

Ministar Šarčević rezulate PIZA (tako on veli) testiranja tumači kao zadovoljavajuće. Njegova statistika je malo drugačija. On je za vreme svog mandata sproveo silne reforme a sve u cilju sticanja funkcionalnijeg znanja i kaže da ćemo rezultate tog njegovog pregalaštva i vizinarstva videti tek 2024. godine. Bože me sakloni, ne misli valjda do tada da hara našom prosvetom?! Hajde da uporedimo rezultate njegovih reformi gledajući rezulate PISA testova 2012. I 2019.

Procenat učenika ispod minimuma funkcionalne pismenosti

2012. 2019.
matematika 38,9% 40%
čitanje 33,1% 38%
nauka 36,8% 38%

 

Kaže ministar da je mnogo urađeno. On se baš trudio. I dalje se trudi… Statistika ga  demantuje. Sori, ministre, niste pazili na času. Sedite, sad , minus, sledeći put – kec. Utvrdite gradivo.

Evo još malo istine o našem školstvu. Danas učenik sedmog razreda ima 12-13 godina, 16 predmeta, 33 časa nedeljno, ili sedam časova skoro svakog dana. Uči dva strana jezika… Svaki predmet je najvažniji i svaki se uči kao da je dete na doktorskim studijama. Daj što više, kao da sutra ne postoji. Prosečan čovek ne može ni da pojmi koje su to količine informacija. Recimo…

Da li znate koja je funkcija mišića dlake? (za piloerekciju, tj. kad se ježite…) Ded’ ponovite termin…

Da li ste čuli za diđeridu? (aboridžinski muzički duvački instrument) Ded’ ponovite naziv…

Ded’ nabrojte sve reke koje pripadaju slivu Indijskog okeana?

A šta je ortogonalna projekcija i kako se telo crta u ortogonalnoj projekciji? A? A? Gukni gradivo…

I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju… Ko bi ostao normalan, a kamoli funkcionalan?!

V.d. direktor OŠ „Jevrem Obrenović“ je u sedmom razredu imala 13 predmeta, kako ih je savladala videsmo onomad bruku u novinama… Kako bi se danas izborila, maštam… (kikotanje)

Zašto sam spomenula, na početku, Poljsku? E, pa, Poljska je od 2012. godine napravila najveći napredak na lestvici na PISA testiranju, te će naš ministar ići u Poljsku po „recept“. Naslućujem, u sred skijaške sezone, zato priprema ten. Neka povede i našu v.d. da dobro izuče zanat. Jedva čekam da vidim kakve će nam inovacije spremiti posle. Ako dočeka posle… tj. tu 2024. kada će se videti rezultati njegovog pregornog rada. Ne lipši, magare, do zelene trave (narodna izreka).

Kažu da je razlika između dečaka i muškarca u ceni igračaka. Boga mi je ministar prosvete dobio najskuplju igračku: našu decu. Nažalost.

  Džeraldina Bruks

Facebook komentari

Discussion1 Comment

  1. Koliko kuknjave zbog ove direktorske smene. Da sam na mestu nove direktorke, odmah bi toj staroj vratila fotelju, jer je izgleda samo ona politički smenjena u ovom gradu. Ali, da Vam kažem nešto, ona nije jedina. A danima pričate o njoj kao da jeste. Koliko je nas, kojima je oduzeto radno mesto politički, i to od strane ljudi ove lokalne vlasti. Gde ste bili da zastitite nas? Da li su Vam ostali gradjani nebitni?
    U ovom gradu svi su politički zaposleni, i smešno je više potencirati samo smenu direktorke, koja je očigledno bliska ovoj vlasti. Ako je ona toliko dobra, zašto se sama ne brani svih ovih dana?

Leave A Reply