Kud je nestao ŠLF?!

Tiho gušenje šabačke kulture

Uprkos pandemije pokazalo se na primeru Birfesta, Nišvila, koncerta Riblje čorbe, pa čak i Guče, da masovne manifestacije itekako imaju podršku, učesnike, gledaoce i korisnike. Prošle godine nije se očekivalo održavanje Šabačkog letnjeg festival, ali se iz primera drugih sredina videlo da su festivali mogući, opravdani i održivi. Nova naprednjačka vlast u Šapcu jednostavno je  ovu manifestaciju prećutala. Inače, ŠLF se održava od 2003. godine, i to je već ozbiljna tradicija. Bio je to prvi pravi izlazak grada na obalu Save posle više decenija. Jedna od prepreka bila je kasarna, koja je imala svoja stroga pravila prema građanima,  pogotovo za neke noćne izlaske. Posle NATO bombardovanja ova kasarna je izmeštena i ostao je izuzetno atraktivan prostor  za mnoge aktivnosti. Pre svega da se tvrđava, staro zdanje iz 18. veka, oslobodi za posetioce. Urađena je delimična rekonstrukcija tvrđave, ali se stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Valjeva nisu proslavili. Pa su, na primer, zazidani ispusti prema reci, iako se zna da je Šabačka pored Beogradske tvrđave bila najvažnija fortifikacija između Austrije i Turske carevine. Bilo kako bilo, od tog prvog festivala do onih potonjih,  tvrđava je bila centar zbivanja, sa oko četiri hiljade posetilaca, a kasnije su bine izmeštene izvan tvrđave. U početku, ŠLF je imao i druge sadržaje, dečije pozorišne predstave, filmske projekcije,  ili strip zonu. Glavni muzički sadržaji bili su rok, pop, džezu, kao alternativa narodnjačkom talasu. I što je dobar pokazatelj takvog opredeljenja, ovaj festival okupljao je i po 40.000 posetilaca, ne samo iz Šapca nego iz okolnih mesta pa i onih udaljenijh, kao što su Beograd. Vodio se jedan dinamičan noćni život, prilagođen omladini,  ali su poruke bile moćne, upravo zbog gostiju iz bivše Jugoslavije.  Pa je tako ovde ugošćena Marta Šebešćan, mađarska oskarovka, Josipa Lisac, Masimo Savić, Darko Rundek, Vlatko Stefanovski,  Zvonko Bogdan, kao i čitava plejada bendova:  Let 3, Atomsko sklonište, Azra,  Zabranjeno pušenje, Ortokods Kelts, Bajaga i instruktori… Za šabačku publiku značajno je da su na sceni bili , na primer, Goblini, kao i niz drugih bendova koji dokazuju da rok en rol u Šapcu ima kvalitet i  tradiciju. Takođe, u kulturološkom pogledu značajno je što su ovde nastupali demo bendovi, što su se kalili za buduće nastupe, sa kvalitetnim muzičarima. Za razliku od zapaljive balkanske  političke pozornice ovi bendovi slali  su sasvim drugu poruku, mira, civilizacije, kulture, individualizma…

I sada kada  je već poznato generalno opredeljenje naprednjačke vlasti za favorizovanje kiča, šunda, poruka netrpeljivosit i mržnje, onda je posledica toga i jedan sunovrat kulture u Šapcu. Pa će se mnogi pitati kako je to na čelu Centra za kulturu učiteljica, zapamćena kao  loš đak a nije se iskazala ni u kakvoj drugoj formi sem političkoj. Pitanje je kuda to ide ova značajna ustanova, bivši Dom omladine, gde je začeta ideja  Čivijada, Plivačkog i rok maratona,  Hora “66 devojaka”, gde je stvarao Miomir Grujić Fleka… Prethodno je Šabac bio izuzetak u Srbiji,  gde se iz budžeta izdvajalo sedam odsto, a na  na nivou države i drugih sredina to je bilo manje od jedan odsto. Naprednjačka vlast nije se deklarativno izjasnila za umanjenje izdvajanja za kulturu, ali je očigledno da šabačka kultura nema više onaj zamah koji ju je  krasio.

Dragan Eraković