Slom srpske policije
Iako se očekivalo da će hapšenjem bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović početi da se odmotava klupko koje je uništilo srpsku policiju, po starom običaju naprednjačke vlasti oni se i dalje prave blesavi, odnosno štite sami sebe. Doduše priča sa urušavanjem jedine ovlašćene naoružane sile, ali koja treba da se bori protio kriminala kao što je policija, počelo je još davno, davno, ali nikada ovako nije bila vidna ta sprega sa osvedočenim kriminalcima. Naravno, da bi “čišćenje” kriminalizovanih policajaca, kao što se to radi u demokratskim zemljama, trebalo početi od vrha. Od bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, koji ne može da dokaže ni svoje oficijelno školovanje, fakultetsko, a pogotvoje je (ne)sporna doktorska disertacija. Najkrupnija stavka i razlog zašto bi ministar Stefanović podneo ostavku je što policija nije izašla na poziv građana za rušenje u Savamali, što je nivo mini državnog udara, a mnogo upada u oči i što je ministrov otac bio upleten u nezakonitoj trgovini oružjem gde je valjevski Krušik prodavao mine ispod cene, a trgovci se debelo naplatili. Stefanović je i doveo Dijanu Hrkalović iz BIE u policiju, koja je duboko uvučena u dalju kriminalizaciju ove službe, pogotvo je to vidljivo sa učinkom bande Veljka Belivuka. Pa su se tako naprasno kontaminirani dokazi za ubistvo u centru Beograda, a prethodno je inspektor Dejan Jović uhapsio Belivuka, sa potrebnim dokazima. Tada nastupa mračna sprega, inspektor Jović je čak uhapšen i upućen u zatvor, da bi kasnije preminuo. O tome je govorio čak i predsednik države Vučić. Ali niko iz te ekipe nadležnih, koja je otvoreno uništila inspektora Jovića i profesionalnost srpske policije, nije skrajnut niti je odgovarao za to. Vrlo drastičan je slučaj inspektora Slobodana Milenkovića, koji je otkrio najveću plantažu marihuana u Evropi, i koja je nastala direktnim ulaganjima državnih sredstva, a da mu sada sledi premešatj na nižu i skrajnutu funkciju. Sve to mirno gleda sadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, ničlim se nije umešao da zaštiti svoju službu i poštene i kvalitetne policajce, čak saučestvuje u prikrivanju i otvorenom opravdavanju ove zločinačke aktivnosti koju je poveo predsednik Vučić. Za njega 1,6 tona marihuna nije, kako kaže, što i deset tona kokaina, a uzgred ovu količinu je smanjio na jednu tonu.
O uklanjanju nepodobnih iz ovakve policije svedoči i hapšenje, naravno uz veliku pompu, načelnika šabačke policije Slaviše Spasojevića, i njegovih najbližih saradnia: Vlatka Milovića, načelnika Opšteg kriminaliteta; Zorana Markovića, šefa Opšteg kriminaliteta, i Ranka Živanovića, načelnika Uprave policije PU Šabac. Optužbe nisu dokazane, ali je tadašnji vrh šabačke policije skrajnut, da bi došli neki novi i podobniji, i to iz drugih mesta. Sličan je i slučaj hapšenja nekadašnjeg predsednika Višeg suda u Šapcu Gojka Lazareva. Posle svega i zatvorskog pritvora, ništa nije dokazano, ali je Lazarev mnogo zasmetao u slučaju bespravnog ulaska BIE u fabriku “Duvan” Ljuboviji. Nekome je to trebalo zbog visokog profita, ali je to jedan od retkih slučajeva gde je BIA, policija i tužilaštvo izgubilo proces. Naravno da su i u Viši sud i tužilaštva dovedeni neki drugi ljudi, a epilog je poznat. Policija nije reagovala ni u slučaju drastičnih primera krađe na prošlim izborima u Šapcu, a tome su se, na svoj način nečinjena, pridružila i tužilaštva.
Zvanični advokat optuženog Predraga Koluvije je Vladimir Đukanović, predsedavajući skupštinskog odbora za pravosuđe, i onaj koji diretkno oldučuje o izboru sudija. U čuvanju Jovanjice učestvovali su agenti BIE, Vojno obaveštajne službe i javna policija. Malo li je, kao dokaz?! I dok ministar Vulin hoće da hapsi i za dvadesetak-tridesetak grama marihuane, a ima primera da su zbog toga osuđeni i medicinski zavisnici na tri godine robije, ovde tone nisu važne, barem za predsednika države. Uzdred i policijska ekipa koja je uhapsila Darka Šarića, najvećeg poznatog srpskog narkodilera sa šest tona kokaina, i koja je dobila pohvale od međunarodnih policijskih snaga, a učestvovala je i u suzbijanju zemunskog klana, prebačena je na niže funkcije, i o tome je meritorno svedočio inspektor Rodoljub Milović, naravno poslat u penziju. I još mnogo primera, kao što je onaj kad je istraga došla do Dragana J. Vučićevića, da su inspektori odmah povučeni. A tek je vrlo problematično što su policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović otpušteni jer su protivpravno morali da prate Vučića u Potočare, BiH, kao i što su osmorica žandarma koji su pretukli braću Aleksandra Vučić i Siniše Malog. A radili su po datoj naredbi. I takođe ono što jasno govori o ovakvoj srpskoj policiji je što sadašnji ministar Vulin još nije objasnio poreklo 200.000 evra, ono za tetku iz Kanade je obično sprdanje sa javnošću. Inače su svi državni funkcioneri dužni da prijave svoju imovinu, u suprotnom sledi i dugogodišnja robija. I dok nam je takva ova javna policija još tužnija je ona tajna. Počev što je za direktora BIE izabran isključivi stranački kadar, pri tome nestručan za ovu službu, Bratislav Gašić. Pa onda ti visokorangirani agenti umesto da se brinu o bezbednosti države i njenih građana, hapse, na primer, uzbunjivača iz “Krušika” Aleksandra Obradovića. U dosluhu sa naprednjačkom vlašću još nije podignuta optužnica za ovaj slučaj, a prošlo je više od dve godine. Ili najnoviji slučaj, da su agenti BIE mučili pristalicu opozicije, na njegovom radnom mestu, na Aerodromu. I to tri ili četiri sata, toliko obesno da stradalnik nije smeo da spusti stopala na pod kad su ga batinama naterali da kleči. Ti isti agenti, naravno, dobri su kao sluge režimu, pa su, na primer, pratili Danila Vučića na fudbalsku utakmicu “Rada” u Požegu. Malo li je, tajna službo?! Doduše nisu kao njihovi prethodnici, oni iz SAJ-a ili Državne bezbednosti koji su ubijali: premijera Zorana Đinđića, novinara Slavka Ćuruviju, bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, četvoricu funkcionera SPO, i , naravno, i one za koje se ne zna. I kada građani nemaju poverenje u policiju, čak imaju i omrazu, onda će kriminal bujno cvetati. Poređenja radi Njujork, sa barem duplo više stanovnika, ima oko 30.000 policajaca kao što je to i u Srbiji. Ali ovdašnji policajci, barem oni profesionalni, stručni i nepotkupljivi se proganjaju od svojih u kriminal upletenih šefova. Sam učinak Dijane Hrkalović, uz pomoć njenih mentora, je smena i degradacija oko 300 policajaca koji nisu po ukusu naprednjačke vlasti. Malo li je?!
Dragan Eraković