Kriminal kao državni posao

    Milan Dumanović, bivši pripadnik Odeljenja za „tajno praćenje“ MUP-a Srbije i član pokreta „Oslobođenje“

Milan Dumanović je postao poznat u najširoj javnosti u Srbiji kada je izneo vrlo škakljive podatke o radu bezbednosnih službi kao bivši pripadnik Odeljenja za „tajno praćenje“ MUP-a Srbije i tako postao insajder koga s pravom možemo nazvati i „duboko grlo“. U intervjuu za „Podrinske“ on govori i kao policajac i kao član političkog pokreta “Oslobođenje”, o mnogim intrigantnim temama koje potresaju našu stvarnost u Srbiji danas.

Kako spavate gospodine Dumanoviću nakon što ste izneli u javnost kompromitujuće informacije, kao insajder, o aktuelnoj vlasti?

• Meni je važno kad se ujutru pogledam u ogledalo da znam da nisam nikome ništa nažao učinio i pošto to znam mirno spavam.Sada radim posao koji sam trebao da radim u MUP-u ali su me otpustili i sprečili u tome, dakle borim se protiv kriminala na način koji je za sada moguć.

U zemlji Srbiji ipak je malo veći rizik nego u nekoj „normalnoj“ državi boriti se na bilo koji način protiv kriminala jer ovde to znači i borbu protiv vlasti u isto vreme.

• Ja sam taj rizik preduzeo od kada sam postao policajac jer to važi za ovu profesiju bilo gde na svetu a u Srbiji pogotovo, ako želite časno i pošteno da obavljate svoj posao. Biti policajac ne znači biti poslušnik već raditi po Ustavu i zakonima i za građane.

 U Srbiji vlada fama u vezi prisluškivanja, ko se sve prisluškuje i zašto, pa je i predsednik Vučić „uhvaćen“ kako razgovara sa licima koja su bila na merama. Šta je poenta priče o njegovom prisluškivanju po Vama, ipak je to Vaš fah?

• Predsednik države je građanin republike Srbije kao i svaki drugi i onog trenutka kada se čuje sa „kriminalcima“ a radi se o delu za koje je propisana kazna veća (duža) od 5 godina on mora biti na merama jer ne može biti aboliran za bilo koje krivično delo i ne važi mu imunitet kao za ona dela za koja je zaprećena kazna manja od 5 godina.

Izjavili ste da su SNS i BIA delili novac od poslova sa kriminalcima iz tzv. kavačkog klana a protiv tzv. škaljarskog klana. O čemu se tu radi?

• BIA to radi već duže vreme (droga pronađena u sefu jedne banke 2000.godine a radi se o 600 kilograma „nestala“ je i verovatno ju je služba koristila za neke nelegalne poslove) a slučaj Jovanjica je potvrdio da su službenici BIA upleteni u celu tu aferu sa uzgojem i trgovinom narkoticima i protiv nekoliko njih je podignuta i potvrđena optužnica. To je neka vrsta državnog posla. Kao u Južnoj Americi gde je tamošnja tajna policija napravila sa kriminalcima, dilerima droge, najveću plantažu marihuane u svetu a ovi naši su napravili najveću u Evropi. Što se tiče kavačkog klana koji je kao i škaljarski izvorno iz Kotora u Crnoj Gori, ja sam za saradnju službe sa njima saznao još 2017.godine kada je tu grupu u Srbiji predvodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi a koga je nakon što je ubijen nasledio Belivuk. Sada visoki državni funkcioneri peru ruke od kavačkog klana i prebacuju to na niže strukture u MUP-u ali Belivuk i njegova ekipa nisu mogli da rade ono što su radili a o čemu je nedavno na jednoj televiziji govorio i sam predsednik Vučić i to vrlo (i nepotrebno) detaljno, bez znanja i odobrenja najviših instanci u državi. Bez Vučićevog aminovanja ni u SNS-u ni u državi jednostavno ništa nije moguće uraditi.

Kako je Dijana Hrkalović postala tako važna osoba u policiji i državi i neko ko je vedrio i oblačio po Srbiji?

• Ona se prvo nametnula političkim radom na terenu rukovodstvu SNS-a a kasnije se zaposlila kao psiholog u BIA gde je ostvarila odlične kontakte i nastavila da radi za ljude iz Agencije i po dolasku na mesto državnog sekretara u ministarstvu policije i posle toga. Ona je praktično radila na dva koloseka – i za Aleksandra Vučića i SNS i za BIA.

A šta je u toj priči iz hiljadu i jedne noći bio Nebojša Stefanović, tadašnji ministar unutrašnjih poslova?

• Stefanović je bio niko i ništa. A sada pokušavaju da njega okrive za sve loše što se dešavalo iako je Dijana Hrkalović zapravo od 2019.godine vodila Ministarstvo i odlučivala o svemu, kadrirala po opštinama i gradovima, vi znate kako je bilo u Šapcu kada je svojevremeno smenjen načelnik policije i nekoliko njegovih saradnika, ona je bila u direktnoj vezi sa Aleksandrom Vučićem i bila je broj jedan u svim bezbedosnim strukturama.

Da li ste optimista po pitanju toga da će se sve te brojne afere vezane za vladajući režim jednog dana pravedno razrešiti?

• Kao prvo biće potrebno reformisati BIA i depolitizovati MUP. Civilna, građanska kontrola a ne kontrola od strane bilo kojeg političara, i iz pozicije i iz opozicije. Neka svako radi svoj posao. U MUP-u postoje sjajni profesionalci i treba ih pustiti da rade ono što najbolje znaju a to je borba protiv svih vrsta kriminala.

A kako smeniti režim Aleksandra Vučića i promeniti sistem kada izgleda da je prejak i za opoziciju, ovakvu kakva je, i za građane koji žele promenu vlasti?

• On i njegova ekipa imaju monopol sile i kriminalce na svojoj strani kao i ljude iz bezbednosnih struktura koji su spremni da urade mnogo loših stvari i zato mi moramo da budemo pametni i da objasnimo građanima da je ovo borba protiv režima a ne protiv države, naprotiv. Mi se upravo borimo za normalnu, pravnu, državu i nema odustajanja. U borbi protiv autokrate možemo sve najgore da očekujemo jer nas neće sigurno zasipati cvećem. Ali, ne sme biti straha jer Vučić gubi podršku i onih koji su mu najviše verovali a oni koji mu još uvek veruju to čine jer se boje. Ono što svi mi koji se iskreno borimo protiv ovog režima radimo je u cilju razbijanja straha kod građana.

Dragan Karalazić