Humoreskica
Prođe još jedna godina. Kakva je bila, ne ponovila se više nikada. Mi seljaci smo zapamtili mnoge nepogode, ali ovakvu, kakva je oličena u ovoj vlasti, ne dao nam bog više nikada. Suša nas je desetkovala, ali je ona posledica više sile. Ova, zemaljska sila nas je dotukla svojom nebrigom o selu i nama, koji smo ostali, ne želeći da rastežemo kablove u belom svetu. Ušli smo nekako u novu godinu u nadi da će biti bolje, pa smo se onomad iskupili u kafani „Kod Ace Pljačke“ da sumiramo utiske o protekloj i kažemo šta nam je činiti u novoj.
– Gospodo seljaci, drugarice i drugovi, uđosmo najzad u novu godinu. Precednik je obećao da će biti bolja, jer su se blokaderi izduvali – prvi se za reč javio Miloje.
– Daj bre Miloje ne mlati k`o otvoren prozor. Ko još sluša tog prevaranta, koji ne mora ni da zine da bi slagao – uzvrati Simeun.
– Kako možeš tako da pričaš o čoveku koji je na izborima dobio preko dva miliona glasova? – brecnu se Miloje.
– Misliš, pokrao, podmitio, ucenio… – poče Simeun da nabraja.
– Kad je tako siguran u tih dva miliona glasova, zašto ne raspiše izbore? – ubaci se Životije.
– Pa, reče precednik da će izbora biti ove godine – reče Miloje.
– „Ove godine, i`l dogodine“ – zapeva Milenko.
– More, zna tvoj precednik da mu se bliži kraj, pa odlaže ono što mu sleduje – nadoveza se Krsta.
– Mora prvo ćacilend da padne – reče Milisav.
– Eno ga pada uz muziku i kuvano vino. `Oće šef da pokaže kako je u ćacilendu veselo i nevino društvance, a ne lopovi, secikese i siledžije – dobaci Radoje.
– Može on da pokazuje i dokazuje šta god želi, ali, narod ga je pročitao k`o bukvicu. A u vinu koje pije društvo iz ćacilenda odavno ne stanuje istina – reče Božidar s kojim se svi, osim Miloja složiše.
Složio se i deda Pantelija, jer se on dobro razume u kvalitet vina.
Rade Đergović
