Na teritoriji Mačvanskog okruga u toku je KORUPCIJA velikih razmera uz pomoć institucija Republike Srbije koje umesto da se protiv iste bore svojim postupcima i odlukama istu omogućavaju.
Miroljub Kurtović preuzeo je podneti zahtev od svog oca Koste Pavla Kurtovića za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje. U podnetom zahtevu 06.03.2013. godine navedene su kat. par. kao gradsko građevinsko zemljište broj: 2371, 2372, 2375, 2384, 2385, 2386, 2387, 2388, 2389, 2390, 2391, 2392, 2393, 2394, 2395, 2396, 2397 KO Šabac (upisane u popisni list br. 483 KO Šabac, kp.br. 13795/1 i 13975/2 KO Šabac (po važećem premeru) upisane u list nepokretnosti br. 12161 KO Šabac, ukupne površine 1.97.21 ha i kp.br. 13794/1, 13794/6, 13849/22 i 13860/1 KO Šabac (po važećem premeru) upisane u list nepokretnosti br. 15487 KO Šabac ukupne površine 15.93.30 ha.
Kao podatke o pravu svojine naveo je:
– Zaključak Sreskog suda u Šapcu br. R. 97/46 od 23.03.1946. godine i
– Zaključak Sreskog suda u Šapcu broj 97/46 od 28.11.1946. godine.
Kao druge dokaze naveo je:
– Pravosnažno rešenje Opštinskog suda u Šapcu O. 681/05 od 31.01.2006. godine
– Pravosnažno rešenje Osnovnog suda u Šapcu O. 406/12 od 10.10.2012. godine.
Rešenja iz 2006. i 2012. godine nemaju nikakve veze sa testamentom Josifa J. Kurtovića i dokaz su samo da je Miroljub pravovaljani naslednik svog oca Koste, a Kosta svog oca Pavla Kurtovića.
Pavle Kurtović nije 23.03.1946. godine bio vlasnik 1/1 nijedne u zahtevu navedene parcele, jer su iste Testamentom Josifa J. Kurtovića bile voljom testatora ostavljene kao zajednička nedeljiva imovina šest naslednika navedenih u testamentu.
Voljom testatora nepokretna imovina je zaveštana sa opterećenjem fideikomisa koji je u Kraljevini Srbije bio na snazi, pa su svi naslednici bili uživaoci tj. ostavarivali pravo na prihode od imovine i to Pavle Koste Kurtović (Kosta sin pokojnog brata Josifa J. Kurtovića) jednu četvrtinu (25%), a sinovcima Milosavu, Đorđu i Petru, sinovici Leposavi i unuci Milici od umrlog mu sinovca Pante, tri četvrtine (75%), što znači svakome po 15 posto. Fideikomis je kao relikt feudalnog uređenja (čl. 1 stav 3 Zakona o zadružbinama) ukinut u Kraljevini Srbije 14.01.1912. godine, a u Kraljevini SHS 28.06.1921. godine Vidovdanskim ustavom. To dalje znači da su svi naslednici ukidanjem fideikomisa postali vlasnici kako je testator naveo u testamentu.
Formiranjem FNR Jugoslavije 1943. godine doneta su akta o podržavljenju imovine veleposednika primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestaciji i drugih propisa donošenih posle 9. marta 1945. godine.
Pošto je Pavle Kurtović lišen života zbog ideoloških razloga narodnooslobodilački odbor je odlučio da je najjednostavnije imovinu Josifa J. Kurtovića popisati kao imovinu Pavla Kurtovića i konfiskovati je u celosti. Po nalogu narodnooslobodilačkog odbora doneti su navedeni zaključci i izvršena konfiskacija imovine Josifa J. Kurtovića. Sačinjeni su zapisnik 483 i referat o pravnom stanju imovine kao vlasništvo Pavla Kurtovića br. 10378 dana 25. decembra 1945. godine na osnovu posed. lista 460 koji su dostavljeni sudu radi konfiskacije.
Sva imovina koja je konfiskovana nije bila podeljena izuzev Varoškog dela samo 2.10.60 ha od ukupne imovine Josifa Kurtovića 222.21.35 ha.
RGZ SKN Šabac je donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je bio obavezan da poštuje odredbe donesenog zakona i nije smeo na osnovu dokumenata koja nemaju pravnog osnova (popisni list 483 i pravnog stanja br. 10378 od 25.12.1945. godine) izdati Miroljubu Kurtoviću dokumentaciju da je Pavle Kurtović bio vlasnik kp. navedenih u zahtevu bez navoda da je navedena imovina deo zajedničke imovine po volji testatora.
Nisam u sudski arhiv imao uvida, jer sam obavešten da nisam učesnik u sporu ni zainteresovano lice po tužbi Miroljuba Kurtovića. Dokument o podeli varoških kp. razjasnio bi sve dileme. Da je isti postojao, dokaz je rešenje Gž. 529/54 od 21.06.1954. godine, kojim je Okružni sud Šapca priznao pravo na imovinu Leposavi i Milici rođenim Kurtović, iako su po testamentu bile uživaoci. To rešenje je i dokaz podele varoških KP. gde je Pavlu pripalo 14/20, a Leposavi i Milici po 3/20 podeljene imovine, što dalje znači da su Milosav, Đorđe i Petar nasledili ostale KP. u varošici Šabac. Dokaz toga je i presuda br. 744/45 od 20. avgusta 1944. godine kojom je Danici Kurtović dodeljeno udovičko uživanje na ½ celokupne imovine Josifa J. Kurtovića i to taksativno navedene KP. koje su u zahtevu navedene kao imovina Pavla Kurtovića. Podela koja je izvršena posle proglašenja testamenta 01.02.1903. godine mora postojati, ako nije uništena, kako bi se obmanuli nadležni organi pri donošenju odluke o vraćanju u naturalnom obliku imovine koja je voljom testatora bila zajednička, nikada podeljena između naslednika. Presuda R. 744/45 od 20. avgusta 1945. godine je neoboriv dokaz da je imovina bila zajednička, a podeljena je ½ na Pavla, Leposavu i Milicu da bi posle njihove smrti po fideikomisu koji je ukinut, ista pripala Pavlu, a druga polovina pripala Milosavu, Đorđu i Petru, pa je istu nasledila Danica Kurtović kao vlasnica bez opterećenja. Tom podelom je nepobitno dokazano da je KP. 776 pripala Milosavu, Đorđu i Petru, jer nije navedena među devet KP. podeljenih između Pavla, Leposave i Milice, što dalje znači da Pavle nije imao nikakav pravni osnov da kat. par. 776, novi br. 6222/1, uvrsti u zahtev za vraćanje, niti se ista može tretirati kao zajednička što se takođe dokazuje presudom br. 744/45 i Rešenjem Gž. 529/54.
Preuzimanjem zahteva Miroljub Kurtović je isti dopunio i KP. br. 776, površine 0.18.20 ha, a da zato nije imao pravnog osnova.
Iz svega navedenog može se nepobitno zaključiti da Miroljub Kurtović nije imao pravnog osnova na vraćanje imovine u naturalnom obliku, već je svoj zahtev morao podneti poštujući Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koje mu daje pravo na obeštećenje u skladu sa navedenim zakonom.
Nepobitna je činjenica da je RGZ SKN Šabac, tj. ovlašćena lica istoga svesno kršio Zakon da bi Miroljubu Kurtoviću omogućio veliku imovinsku korist.
Agencija za restituciju takođe je kršila navedeni Zakon, jer je ne utvrdivši činjenično stanje u svojim delimičnim rešenjima kao vlasnika konfiskovane imovine navodila Pavla Kurtovića bez pravnog osnova takođe koristeći dokumenta narodnooslobodilačkog odbora Šapca koja nisu imala pravnog osnova.
RGZ SKN Šabac je višestruko kršio Zakon o postupku upisa u kat. nepokretnosti i to član 22 stav 1 tačka 4; član 25 stav 3 tačka 1, jer dokumenta koja su prilagana nisu imala pravni osnov. RGZ SKN Šabac grubo je krišio član 28 Zakona, jer se jednom u toku postupka može izmeniti podneti zahtev, a izmene su od podnošenja zahteva 06.03.2013. godine vršene desetina puta.
Posebno je grubo prekršen član 57 stav 1 i 4, jer se upisi vršeni bez dokumenata koji su pravovaljani, tj. nije se poštovao zakon koji je bio na snazi pre donošenja Zakona objavljenog 2018. godine i kasnije, jer je postupak počeo 2013. godine.
Agencija za Restituciju P.J. Kragujevac takođe je grubo kršila Zakon jer pre pokretanja postupka po bilo kom zahtevu nije utvrdila osnovanost podnetih zahteva, tj. da Pavle Kurtović nije bio vlasnik konfiskovane imovine ni na jednoj KP 1/1 što automatski znači da nema vraćanja u naturalnom obliku i da se podnosilac zahteva uputi da svoj zahtev izmeni i podnese ga za pravo koje mu po volji testatora pripada. Agencija je suprotno zakonu koji treba da sprovodi po zahtevu za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje prihvatila dokumenta koja nemaju pravnog osnova i kao RGZ SKN Šabac pozivala se na popisnu listu 483 i pravno stanje imovine Pavla Kurtovića br. 10378 sačinjenom na osnovu navoda u knjiškoj oznaci br. 460 od 25. decembra 1945. godine, a u Agenciji su znali da navedena akte nemaju pravnog osnova. Pozivanje na presudu Okružnog suda Reh. 2/06 od 07.12.2006. godine je bez pravnog osnova, a da se ne utvrdi činjenično stanje o vlasničkom pravu Pavla Kurtovića na imovini koja je konfiskovana. Presudom Reh. 2/06 sud je stavio van snage zaključak 97/46 i njegovu dopunu, bez da je utvrdio da je Pavle Kurtović bio vlasnik konfiskovane imovine, već je poverovao svedočenju Pavlovog sina Koste. Kosta je svedočio da je Pavle ogromnu imovinu nasledio od strica Laze Kurtovića 1938. godine, što nije bila istina i Agencija je morala proveriti istinitost tog svedočenja. Ja sam još 2022. godine sačinio predstavku i poslao je na 13 adresa, da zahtev Miroljuba Kurtovića nije podnet u skladu sa navedenim zakonom i da Agencija P.J. Kragujevac kao i RGZ SKN Šabac treba da provere moje navode, utvrde činjenično stanje i postupe po njemu.
Dokaz nesavesnog i neodgovornog postupanja ovlašćenih lica Agencije je delimično rešenje br. 46-003204/2013 od 16.06.2017. godine. U obrazloženju odluke Agencije se navodi da je rešavajući podneti zahtev, svesnom i brižljivom ocenom svih priloženih dokaza utvrdio da je nepokretnost koja je predmet zahteva vlasništvo Pavla Kurtovića. Agencija navodi kontradiktornosti koje dokazuju da je svesno i u nameri da Miroljubu omogući ogromnu imovinsku korist potvrdila da je fideakomis ukinut u Kraljevini Srbije 14.01.1912. godine i Kraljevini SHS 1921. godine, ali ne i razrešenje fideakomisa, pa je na osnovu toga zaključila da su razrešenjem fideakomisa (službene novine Kraljevine Jugoslavije br. 164/1934), do tada testamentarni uživaoci postali vlasnici, pri tome zanemarivši navode navedenog Zakona iz 1934. godine gde je u članu 1 navedeno da su svi prodični fideikomisi smatraju ukinutim na dan 28. juna 1921. godine, da će se razrešiti po naređenju tada donetog zakona. To je detaljno razjašnjeno i pošto po testamentu nisu određeni čekaoci već su naslednici Pavle, Milosav, Đorđe i Petar stavljeni u isti položaj u slučaju smrti Leposave i Milice, jedini pravni osnov za ostvarivanje prava naslednika je Testament, tj. volja testatora bez opterećenja fideikomisa. I pored toga Agencija usvaja tužbu Miroljuba Kurtovića mada je presudom 744/45, osam meseci pre konfiskacije, sud dodelio Danici Kurtović uživanje na ½ imovine navedene u zahtevu.
Još drastičniji primer je postupak u vezi kat. par. 776, nova kp. 6222/1, u ulici Karađorđevoj 34, tim pre što je još 2022. godine poslata prestavka Agenciji i RGZ SKN Šabac i bili su upoznati sa svim detaljima testamenta Josifa J. Kurtovića.
Na osnovu svega navedenog može se osnovano sumnjati da je Miroljub Kurtović PODSTREKIVAO RGZ SKN Šabac i Agenciju za restituciju P.J. Kragujevac da prihvate zahteve na osnovu priloga koji nemaju pravnog osnova, a zanemare Testament kao jedini pravovaljani dokument za ostvarivanje prava naslednika.
Na kraju da zaključim, pod punom krivičnom, materijalnom i moralnom odgovornošću da po Zakonu o restituciji uz poštovanje zakonskih odluka donošenih posle proglašenja Testamenta Josifa J. Kurtovića 01.02.1903. godine, Pavle Kurtović nema pravnog osnova za vraćanja nepokretne imovine u naturalnom obliku osim za šest kp. podelom sa Leposavom i Milicom, pripalih Pavlu i za njih u skladu sa navedenim zakonom.
Očigledno omogućena KORUPCIJA u korist Miroljuba Kurtovića mora se po hitnom postupku prekinuti i njegov zahtev okončati u skladu sa zakonom.
U Šapcu, dana 05.01.2026. godine.
Marjan Dukić
