Rijaliti Srbija
Dragi Điki,
evo odmah da ti odgovorim na ono što si me pitao onomad (pre nedelju dana) i da kažem istorijsko : Da! Ti znaš da ja ne volim da odugovlačim, razvlačim i mrcvarim i da je kod mene što na umu to i na drumu. Ja popu uvek reknem da je pop a bobu da je bob, i onim bezobraznim strancima a tek ovim našim domaćim šalabajzerima bez pardona sipam istinu u lice brzinom munje. Sinoć sam sanjao Nikolu Pašića, mnogo je bio ljut što sam se uporedio s njim posle veličanstvene pobede na izborima. Rekao mi je, podviknuo čak, da je on nedostižan što se tiče lopovluka, pokvarenjaštva i svega što sa moralom nema bilo kakve veze (pogledaj kakav mi je spomenik podiglo zahvalno otečastvo na centralnom beogradskom trgu, reče mi i ne trepnu) i sve tako, noćna mora da ti iskreno kažem. Ali, onda se setih neveseo da si mi ti u oči odao priznanje na ubedljivoj pobedi na predsedničkim izborima koja nije upitna ida sam ja i samo ja taj sa kojim se može i mora razgovarati o svemu i svačemu, naravno i o tek završenim beogradskim izborima kao i o onim narednim, pa se malo smirih i povratih samopouzdanje. Kad smo kod tih novih (ponovljenih) izbora u Beogradu ti si insistirao da budu do kraja godine a ja mislim da je bolje da budu u martu iduće godine, nije nam frka, samo opušteno, sve je bajno i sjajno, nigde ne žurimo. Jeste činjenica da me pritiskaju i sa Istoka i sa Zapada, Rusi mi zavrću ruku ispod stola, Ameri biju po ušima, Evropa mi drži jajca u procepu a ovde u mojoj kući Ivica me opasno nervira a oni moji „spavači“ među Dverjanima i Zavetnicima ozbiljno shvatili da su opozicija pa izigravaju veće katolike od pape, kao oni više vole Putina od mene. Ej, od mene!? Ja koji sam se sa Vladimirom Vladimirovičem sreo, rukovao, grlio i ljubio više od bilo kojeg Srbina u istoriji, koji sam za jednu noć naučio da tečno govorim ruski jezik, usput pročitao sve od Tolstoja i Dostojevskog u avionu dok sam leteo ka Moskvi, ja da očim ne ljublju tovariša Putina najviše na celom svetu, ma mnogo mi du na … znaš već. Ali da moram da prelomim – moram, šta ću. Sankcije Rusiji kao i svi, jebo i gas i naftu i Kosovo i Republiku Srpsku (Dodiku ću posebno da očitam bukvicu). Go west, pa šta mi Bog da. I zato si ti tu, dragi moj Dragane, da pripomogneš. Ko će kome ako neće svoj svome. Samo još da objasnim onim mojim tupanima iz stranke da ti nisi više lopov i da nikad nisi ni bio, da nisi ukrao onih legendarnih 619 miliona evra, da se to u stvari radilo o klikerima a šta zna dete koliko je to 619 miliona klikera – uzme i odnese na Mauricijus. Tabloide sam već obavestio, oni će sada da ti se obraćaju sa gospodine Đilas, biće fini i dobri i tu neće biti problema. Željko Mitrović, popularni Žeks, je već promenio ploču, on te mnogo voli-čisto da znaš, a nemoj da se iznenadiš ako te u goste u jutarnjem programu pozove i ono čudo prirode i društva Jovana (Jeremić), sve u svemu to sa medijima ti je završeno. Vidimo se uskoro.
Srdačno tvoj
Predsednik Aca Srbin
Dragi Aco,
hvala ti što si tako brzo odgovorio na moju molbu da se ponove izbori u Beogradu da bi se ispoštovala volja građana koji su većinski glasali protiv liste sa tvojim imenom i prezimenom, sa Vesićem na Tik-toku i Šapićem u podrumu, iako, na neku foru, imaš većinu odbornika u gradskoj skupštini (reče mi ti onomad uz kaficu da je to broj 60 a možda i neki preko od ukupno 110) i što možeš da postaviš za gradonačelnika koga hoćeš, opet nekog „čičičića“ (i magarca ako ti je baš ćef) jer jebeš ti to šta su i za koga glasali Beograđani, to je nauka, matematika, a ti si profesionalni političar, državnik štaviše i to vanserijski, ništa u životu nisi radio nego se samo bavio politikom i naučio si da na izborima nije važno ko i kako glasa već ko broji glasove. A to kako ti brojiš glasove na svim dosadašnjim izborima to ni Ajnštajn ne bi mogao da skonta. Što se tiče pritisaka na tebe sa svih strana glede ove krize, rata u Ukrajini i ruske invazije kao i potpuno novog mešanja karata u međunarodnim odnosima e tu je situacija stvarno nezgodna. Kao tamni vilajet – na koju god stranu da okreneš ovaj naš mali brod „Srbija“ kajanje ti ne gine. A ja ću da pomognem koliko mogu. Jeste da si ti diktator i da si uništio sve institucije u državi, da si otrovao celo društvo tokom ovih deset godina na vlasti preko svojih „ružičastih“ medija, da pretiš, ucenjuješ i potkupljuješ ljude da glasaju za tebe i tvoju naprednu bandu i da si najgore, najnepoštenije i najgluplje postavio na gotovo sva najvažnija mesta u državi – od ministara do direktora javnih preduzeća, „slučaj Grčić“ je najdrastičniji, ali to je sve sada prošlost. Što je bilo-bilo je. Ti si jedini koji posle ovih izbora ima legitimitet, dobio si dva miliona glasova, ej bre, da nema Orbana i Lukašenka uzeo bi zlatnu medalju u izbornim prevarama bez problema. Fakat je i da bi i majmun da je imao toliko prostora u medijima, sa tolikim resursima u ljudstvu i materijalu, i da je skoro svakodnevno i bukvalno izlazio iz frižidera, iz rerne i odasvud ubedljivo pobedio u ovoj cirkuskoj predstavi koju neki naivni i neobavešteni zovu i izborima, ali dobro, to smo sve ostavili iza nas, treba gledati u budućnost a tamo nas čekaju ponovljeni ili je bolje reći novi novcijati beogradski izbori kad god da budu. Kakvi će biti rezultati na tim izborima dogovorićemo se, ljudi smo majku mu. Samo da ja vidim s kim ću i kako ću na te izbore da izađem jer do tada i ovo malo opozicionih članova stranaka iz moje koalicije, aktivisti i glasači mogu lako biti „tamo daleko“, u tuđini, trbuhom za kruhom. Valjda će mi ostati bar Lutovac i onaj Pokret slobodnih građana, sva trojica, Marinika i Borko a Vuk (Jeremić) je još ranije otišao u šumu da pravi koaliciju sa Crvenkapom, on mi baš i neće faliti. Ali, to su moje slatko-gorke brige, nemoj ti time da umaraš mozak, imaš ti preča posla. Pozdravi mi puno američkog ambasadora (ruskog ne moraš) a tebi poruka : do skorog viđenja.
Srdačno tvoj
bivši tajkun D.Đ.