Rijaliti Srbija
Onaj što se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Srbije najavio je izbore za aproksimativno 17. decembar na svim nivoima, normalno, a u veseloj opoziciji serbskoj primili su se na to bućkalo i krenuli sa prestrojavanjem ili postrojavanjem, kako vam drago.
Izbora u navedenom terminu će možda biti a možda i neće, sa Nepomenikom se nikad ne zna, ali su naše opozicione vedete počele svoje predizborne aktivnosti ovijeh dana po sistemu što je sigurno (iako nije) je sigurno, e ne bi li izbegli da kao što su do sada to činili zakasne na početak predizborne i izborne utakmice koja, je li, neće biti nameštena kao što nijedna do sada nije bila u prethodnim sezonama za vreme naprednjačke vlasti i njihovog Firera.
I sad počinje matematika da radi, opozicioni igrači računaju kako da na najbolji način iskoriste opozicioni kapacitet građana (koji nije ni tako mali) odnosno svih onih koji nisu za Ovo i Ovog što kao preteški kamen visi o vratu naroda i države daveći ih kao zmija žabu. Da li da se na izbore ide u jednoj koloni, svi na jednu listu protiv mafijaškog režima kao onomad kada je DOS okupio sve koji su protiv Miloševića i crveno-crne (SPS-SRS) koalicije, dakle onako džumle sve opozicione partije na gomili, što je dalo rezultat ili eventualno u dve ideološki koherentnije kolone pa onda u zbiru dobaciti do većine u parlamentu (i skupštinama lokalnih samouprava) ili u više kolona, svaka vaška obaška, gde bi ona peta kolona bila i odlučujuća za ishod postizbornog sabiranja jer bi „preletačevići“ obavili posao za vlast kao i mnogo puta do sada.
Pogledajmo pobliže možda i najrealniju varijantu po kojoj bi opozicija marširala ka nekom iole pristojnom rezultatu na izborima, kada god da budu. Dakle, u jednoj koloni bi se našle političke stranke i pokreti, razne organizacije civilnog sektora, ekološka i slična nevladina udruženja, i istaknuti pojedinci i javni radnici koji preferiraju put Srbije u Evropu, što znači prihvatanje vrednosti evropske civilizacije i kao krajnji cilj članstvo u EU, oni koje odlikuju demokratski i građanski atributi a čine ih, u prvom redu, stranke okupljene u neformalnu koaliciju „Srbija protiv nasilja“ (SSP, PSG, Zeleno leva koalicija) plus vanparlamentarne stranke poput „Srca“ Zdravka Ponoša i mnoge ličnosti iz svih sfera društva koje su se i do sada pokazali u borbi protiv naprednjačkog zla uprkos neviđenoj torturi naprednih zlikovaca i njihovih kriminalnih pomagača.
U drugoj koloni, strojevim korakom, nastupale bi partije tzv. desnice kao što su Dveri, Zavetnici, Novi DSS i verovatno Narodna stranka Vuka Jeremića (ali valjda ne i Miša Vacić, za Boga miloga) sa sve pripadajućim intelektualcima i aktivistima koji sami sebe nazivaju „patriotski blok“, šta god to značilo.
Ako bi u zbiru osvojili većinu glasova i poslaničkih (i odborničkih) mesta u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama možemo očekivati (ne)veselo nadgornjavanje oko raspodele ministarskih, direktorskih i drugih važnih fotelja i verovatno, kao u Crnoj Gori, višemesečno pregovaranje i dogovaranje a zapravo jedini zadatak te većine bi bio da što pre raspiše prave, poštene, demokratske izbore i tek onda da zaista porazi vladajući režim.
Sadašnji vlastodršci, radikali-fašisti koji su brojnim plastičnim operacijama promenili lični opis u kao pristojne naprednjake i „večni“ socijalisti koji su svoju levu ideologiju prodali za unosna funkcionerska uhljebljenja, još uvek nisu sigurni da li da na izbore izađu u jednoj koloni (Vučić je dugo najavljivao nekakav Narodni pokret za državu) sa nosiocem liste „zna se kojim“ pa će posle lako da podele mandate ili da SNS ipak ide sa svojim tradicionalnim prirepcima u vidu Vulina, Krkobabića, Ljajića i sličnih „veličina“ na jednoj listi a socijalisti zasebno pa će posle da se saberu i opet naprave većinu od koje boli glava. Jasno je kao dan da naprednjaci ne mogu sami da formiraju vladu bez socijalista a ovi uvek gledaju prvo sebe i od njih se svašta može očekivati.
Mala pomoć prijatelja a možda i preskoče pitanje, ko zna. Na kladionicama najmanja kvota će najverovatnije biti upravo na tip: pomenute dve kolone i opozicione i pozicione (neznani junaci koji će se pojaviti van ovih lista ne ulaze u kombinatoriku) jer koliko god da je u zemlji SrbIji sve moguće ipak su i ovde dva plus dva-četiri.
U svakom slučaju prestrojte se građani i građanke, za svakog će biti nešto i neko kome se može dati poverenje, samo koračajte, marširajte, puzite ako treba ali nemojte ostati kod kuće ni pre a posebno na dan izbora jer iako ste se već mnogo puta opekli imajte na umu da je olovka zakon i da to ne košta gotovo ništa, tek malo vašeg dragocenog vremena. I zaboravite na trenutak na prethodne neuspele pokušaje da se na taj način stvari ovde promene, zamenite razočaranje za nadu jer nije važno koliko puta padnete već koliko puta se podignete i nastavite dalje.
Do pobede!
Piše: Dragan Karalazić
