Šabac, grad koji je nekada bio simbol rada i dostojanstva, danas sve više liči na mesto iz kog se odlazi, a ne u koje se dolazi. Mladi odlaze, fabrike se gase, a oni koji ostaju – sve češće ćute i trpe.
Ali, kad dođe vreme za stranačke skupove – odjednom sve „proradi“.
Za današnji put u Beograd, na Vidovdanski skup pod sloganom „Srbija, jedna porodica“, u Šapcu se uveliko spremaju spiskovi, autobusi i „organizacija“. Samo što ta „porodica“ funkcioniše po principu pritiska, ucene i interesa.
Građane Šapca ne zanimaju parole – zanima ih istina:
KOLIKA JE CENA OVOG PUTA?
- Sendvič ekonomija: Da li je „standardni paket“ ostao isti – sendvič, voda i dnevnica od 1.500 do 3.000 dinara, ili je inflacija podigla i cenu lojalnosti?
- Radno mesto kao karta: Koliko radnika javnih preduzeća mora da ide „dobrovoljno“, uz jasnu poruku da se odsustvo pamti?
- Poniženje umesto institucija: Ako institucije u Šapcu ne rade u interesu građana, zašto se onda problemi „rešavaju“ na mitinzima, uz kutije za želje i aplauze po narudžbini?
Šabac nije ničija partijska ispostava. Šabac je grad ljudi koji znaju šta znači rad, čast i obraz.
Ne dozvolite da vam dostojanstvo stane u jedan sendvič i dnevnicu.
Novo lice Srbije Šabac
