Dragi moji,
da li smo mi kao jedan mali, ali ponosan i poprilično inatan Narod, definitivno teško oboleli od zaborava ili nas bliska prošlost više i ne interesuje, jer, što kažu: „gledaj danas, ne osvrći se na juče… a sutra, kako bude“…
Gledam ovu današnju srpsku vlast, koja iz sve snage blati i diskvalifikuje (biram reči) one koji su joj danas nekakvi oponenti (kakva opozicija, ni O od toga), a koji su bili deo nekakve vlasti, one nakon 5-og oktobra 2000. g. Ponašaju se kao da ovi današnji nikada nisu bili na vlasti i odlučivali itekako o sudbini ovog Naroda. Je li Aleksandar bio Ministar u Vladi 1998-2000. g. ili nije? Bio je. I on i Toma Nikolić, pa Maja Gojković, Jorgovanka Tabaković, kao i svi oni koji su bili prva garnitura ondašnjih radikala, koji su ušli u koaliciju sa Slobinim socijalistima. Zar ta garnitura nije uvela Srbiju, kao deo patrljka Jugoslavije, u ratni sukob sa NATO paktom 1999.g. i zar oni nisu bili protiv potpisivanje Sporazuma u Kumanovu, i za kopneni rat sa pola sveta… Zar oni nisu bili deo politike koja nas je uvela u sankcije celog sveta, isključenje iz Ujedinjenih nacija, izbacivanje sa sportskih takmičenja, ekonomiju koja je proizvela inlaciju od nekoliko milijardi posto i šta sve ne…? Ako smo to zaboravili nekadašnjim radikalima,ajde i da razumem, nisu bili baš glavni… ali kako smo zaboravili današnjim i ondašnjim socijalistima i julovcima. Gde je tada bio Dačić, ali i plejada njegovih današnjih perjanica? Jesu li oni u to vreme spavali, ili su i oni, aktivno, uz Slobu, Lilića, Mirka Marjanovića, Šaju i ostale, koračali utabanim stazama našeg ludila… Da li je Aleksandar Vulin i u to vreme bio aktivan,kao visoki funkcioner Mirinog JUL-a, ili je i on nastao, u političkom smislu, one 2012. g.?
Kakva nam je zemlja bila te 2000. g. kada su došli Koštunica i ekipa… Struje nije bilo, restrikcije su bile svakodnevne, benzinske stanice nisu postojale, drumovi su bili sve samo ne asfaltni putevi za normalan saobraćaj, zemlja nam je bila izopštena iz svih svetskih organizacija, izolovana i bez mogućnosti poletanja aviona u svet, vizni režim je bio opšti, nestašice velike, šverc, špekulacije svih vrsta, obnova je išla kako je išla… da ne govorim o ubistvima koja su obeležila to vreme: Ćuruvija i Stambolić tada, a pre toga mnogi, Ministri, direktori najvećih državnih firmi, policajci, sportski funkcioneri i tako redom…
Sećaju li se neki, kako je u Skupštini Srbije, te dvane 2008. g. izgledalo cepanje radikalskog kluba na dve grupacije, i onih reči koje su upućivane tada radikalskim otpadnicima (u crkvi, pred oltarom zakletih na vernost Šešelju), Naprednim perjanicama, Tomi, Aleksandru (koji tada nije bio poslanik i nećkao se po pitanju prelaska u SNS) , Jovanki i ostalim…? Ko im je upućivao teške uvrede i kletve: današnji lider poslaničke grupe u skupštini Srbije, naprednjački naravno, dr. Martinović… da ne govorim o Nataši Jovanović, sveže preleteloj u SNS… I ko im je tada priznao mandate… Žuti naravno…
I tako, sve se zaboravlja. I ko je gde bio i šta je radio i kako je delovao… Toga se danas malo ko seća… ali se zato svi sećaju žutih lopova i tajkuna… Kada je o njima reč, pogledajte gde su sada i uz koga onaj Vesić, Trivanka, Mali, Mihajlovićka, Čomićka, Šapić, i ko zna ko sve ne… da li i za njih važi (i zašto ne) da su žuti, uz mnoštvo epiteta… A šta reći za veseljake, Dačića i Palmu… jesu li i oni bili uz žute ili se i to izbrisalo iz pamćenja…“ sporazum o pomirenju DS i SPS, koji potpisaše Dačić i Tadić…
Neka su nam živi i zdravi svi oni, ali neka se ne zaboravi, jer pamtiće istorija sve, i svakoga postaviti na tačno određeno mesto… Selektivno zaboravljanje je dnevno-politički spin, i ko to ne vidi, neka i dalje misli da su ovi danas bezgrešni, a oni nekadašnji, baš za sve grešni… Ili će to tako biti,sve dok ovi koji danas vladaju, ne odu, a dođu neki treći… kojima će za sve biti krivi oni pre njih… i tako u krug… Dokle… Izgleda da kraja nema, a kolektivna terapija ne postoji…
Sve Vas volim i pozdravljam.
