Donacije Evropske uniji Srbiji
Nedavno je Evropska unija donirala 600 miliona evra za modernizaciju pruge Beograd- Niš, a prethodno još 165 miliona evra dato je za pomoć domaćinstvima zbog energetske krize. Ukupno od 2000-te godine Evropska unija donirala je oko četiri milijarde evra, a znatna sredstva, oko 6,5 milijardi evra, dala je u povoljnim kreditima.
Ne treba zaboraviti ni da je posle Petog oktobra tadašnjoj SRJ Pariski klub otpisao oko tri milijarde dolara inostranog duga. Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji realizuju se brojni projekti, od poljoprivrede do digitalizacije, vladavine prava i reforme javne uprave. Evropska unija pomogla je projekte u oko stotinu lokalnih samouprava, a među njima jedna od najaktivnijnijih bio je i Šabac. Uloženo je oko 40 miliona evra u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, jedino funkiconalno portojenje u Srbiji; opremanje regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici; podizanje odbrambenih nasipa na Savi kod Čevrntije kao i na Drini kod Crne Bare, čime je dugoročno rešeno pitanje poplava, i još niz pojedinačnih projekata: zapošljavanja, efikasnosti u radu lokalne samouprave, finansiranje medija…
Šabac je bio sedište jedine republičke institucije, Uprave za agrarna plaćanja, podignute uz pomoć Evropske unije, ali je zalaganjem naprednjačke vlasti ova uprava premeštena za Beograd.
Naravno, ova sredstva izdvajaju građani Evropske unije što je retkost za kapitalistički sistem. Pored donacija Evropske unije i Sjedinjene Američke Države donirale su oko milijardu dolara. Međutim, uprkos svemu većina građana je protiv pristupanja Evropskoj uniji, gde je 27 zemalja, i to je praktično treća ekononija posle SAD i Kine, sa Bruto proizvodom od oko 20 hiljada milijardi evra.
Evropska unija prednjači po vladavini prava, socijalnoj politici, brizi za životnu okolinu… S druge strane građani Srbije kao najveće prijatelje smatraju Rusiju i Kinu.
Poređenja radi Srbija ima BDP nešto veći od 60 milijardi evra, ali je tek na 44 odsto proseka Evropske unije. Prave razmere pogodnosti članicama vide se u zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka, tako da je Češka, Slovačka ali i Slovenija gotovo na sto posto proseka Evropske unije, sa oko 40 hiljada evra po stanovniku.
Još pre pada Berlinskog zida 1989. tadašnja Evropska ekonomska zajednica, uz podršku SAD, nudila je brzi ulazak tadašnje SFRJ u članstvo. Primera radi Savezna vlada na čelu sa Ante Markovićem, kao premijerom, a Šapčanin i bivši direktor „Zorke“ Aleksandar Mitrović bio je potpredsednik, uspešno su izveli reforme: spoljni dug zemlje smanjen je sa 21 milijarde na 13 milijardi dolara, a prosečna plata bila je oko hiljadu nemačkih maraka, mnogo više nego u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj….
Međutim u tadašnoj SFRJ mahom su se izjasnili za nacionalističke opcije, a počeli su i ratovi, što je dovelo do opšteg sunovrata. Posle svega te 2000. u ratovima je stradalo više od stotinu hiljada građana a raseljeno je nekoliko miliona…
Srbija je pod vlašću SPS i radikala dospela posle rekordne hipereinflacije i nestašice svih roba do prosečne plate od 40 maraka, spoljnjeg duga dvostruko većeg od BDP, izgnana uz Ujedinjenih nacija i uveliko omražena u svetu. Nekako čudno je da zemlja dva puta pobednica u svetskim ratovima gotovo sve posle izgubi u miru, a poređenja radi Maršalov plan od 13 milijardi dolara, pedesetih godina, izgradio je modernu Evropu.
Da ekonomija ima duboku logiku primer je da većina mladih, sposobnih ljudi, odlazi na Zapad, odakle stiže oko četiri miijarde evra koje šalju svojim porodicama i što održava ovakav kurs evra. Pored toga strane investicije donose više od četiri milijarde evra, a oko dve trećine spoljnotrgovinskih odnosa Srbije vezano je za Evropsku uniju.
Malo li je?!
Dragan Eraković
