Kocka, parada, Čivijada!

0

LIČNI STAV: Hanibal Kovač

Septembarsko sveopšte veselje pred kraj leta. Vazda je tako bilo i tako će i vazda ostati. Treba leto i letnje razbibrige što više produžiti, sve do male Gospojine. Rastanak sa letom je uvek težak i bolan. Već prvog septembra „školske klupe da ponovo žuljaju dupe“. Godišnji odmori se privode kraju i valja se, ako je to moguće, još malo na silu zajebavati. Mi, Šapčani, smo to naučili odavno, zato smo i posebni i iznad svega jedinstveni. U septembru grad vri, od karnevala, raznih parada ponosa, do Čivijade, a o koncertima na trgu da i ne govorim. Čivijada je posebna priča i to tradicionalna u smislu „dođi, vidi pa idi“, a ako nam i ove godine dođe Vendi, na duplom smo dobitku. Sa Vendijom je zagarantovan provod i najbolja zajebancija. Naš „vašer“ je samo naš i u tome smo prvaci sveta. Isto tako, jedini mi, imamo dve parade ponosa i to onu jednu masovnu sa majkama, trudnicama, decom… ali jebi ga, niko muževe ne pominje, ko da ih, Bože me oprosti, i nema. Kako sada mi, muževi, da paradiramo ponosno ako baš hoćemo, a nemamo gde? Kad kažem muževi, mislim očevi jer jest’ vala dok ti objasniš da si bivši muž, a paradirao bi, prođe voz, a i prethodnica, gej parada mladih homoseksualaca ulicama Šapca. Lično, nisam znao u koju kolonu od dve parade ponosa da se ubacim, a baš mi se nešto paradiralo, ponosno. Sa tim mladim, ponosnim, kako se to sad kaze, LGBT mi se baš nešto nije dalo. Da je bilo starijih iz te seksualne provinijencije, ajde i Bože pomozi jer sam prve kurtone, svojevremeno, kupovao u trafici kod čuvenog „Voje pedera“. Moram priznati da sam uvek uživao uz muziku slavnih lokalnih i svetskih pedera i tu ne vidim ništa sporno jer muzika ti je univerzalni jezik. Šta ja ovim hoću da vam kažem? Meni i ljudima koji su mi slični, a ima ih mnogo, nekako nigde nije bilo mesto na ovim paradama, a tako bi rado paradirali. Da bar ima političkih parada pa da se tu pronađem, a da tu nisu Birmine i Pajićeve podnevne zajebancije u centru grada u kojem se veliča lik i delo Ace nam Vučića. Šabac je čudo pred kraj leta i zaista je centar sveta. Nismo mi Beograd i mi nemamo, poput Vučića, ponos da mu je Vesić pomoćnik gradonačelnika, a u stvari gradonačelnik kao onomad i Vučić, prvi potpredsednik, a u stvari premijer. Ista je to škola, odnosno matrica po kojoj SNS vlada piramidalno i eto dokaza da „riba od glave smrdi“. Vesić ovih dana prepakuje kocke, svesrdno preporučujem da pozove u pomoć Branka Kockicu da mu ležerno na uvce otpeva ono čuveno: „Kocka, kocka, kockica“. Ma pusti Beograd, eno veselja i u Kragujevcu u Kliničkom centru gde je pohapšeno 15-ak tipova za mnogo manje pronevere i mućke nego sto je u Šapcu bilo, u bolnici dakako, u vreme direktorovanja između Mirkovića i Popovića. Elem, lepo je da smo se svi fino pozabavili, a ovim tekstom sam želeo samo da vas podsetim i opomenem na vrelu političku jesen i zimu, da ne bude posle „Nismo znali“. Zato se sto više ovih dana zajebavajte, paradirajte i pijte pod šatrama, a posle toga ionako kreće kopanje rovova.

P.S.

Pada mi na pamet pesma EKV „Jesen“ ali i ona Jandrlićkina i Čorbina „Dolazi zima, duga i hladna“.

Facebook komentari

Leave A Reply