Mnogo puta smo čuli i još mnogo više puta doživeli rečenicu iz naslova. Ona, naravno, nije upitna. U njoj se nejčešće ogledaju sila i bahatost onoga koji “pita”, kao i nemoć i poniznost ”pitanog”. Dejstvo poruke je veliko. Tek ako i kada se eventualno obije o glavu onome ko ju je izrekao, možda se čuje neki komentar. Unapred je najčešće prati ćutanje. Krajnosti skoro nikada nisu dobre. Koliko ne valja nikoga ništa ne pitati, toliko ne valja ni svakoga sve pitati. Čuvena je antička priča kako dvojicu mudraca mogu da nadglasaju tri neznalice. Izjava da je sve relativno, pa i moguća valjanost početne rečenice, nije mnogo upotrebljiva.
Možemo li bolje?
Mislim da vaspitna uloga škole podrazumeva tumačenje i vrednovanje onoga što piše u naslovu teksta. U pauzi stručnih, planiranih tema. Pa i ako nam to brani potencijalno autoritarni režim, obično vešto skrivano. Mnogi đaci svedoče da su svetionici njihovih života ono što su čuli od svojih slobodoumnih profesora pored i van udžbeničkih sadržaja. Za to nam ne treba plan i program, nego svest o potrebi poštovanja sagovornika i kada on možda nije u pravu.
U svom malom svetu, moguće prigovore na ocene pokušavao sam da predupredim pravom učenika da zatraži ponovni pregled spornog zadatka , pre upisivanja ocene. Svoj eventualni previd bih blagovremano otklonio, na obostrano zadovoljstvo. Ipak, dešavalo se da ispred mene stoje “ratnički” raspoložen učenik ili roditelj, nezadovoljni ocenom, koji najčešće ne znaju dovoljno to što sam i kako ocenio, pa teško mogu da budu objektivni. Ako sam ponovnim pregledanjem ostao pri prvobitnoj odluci – ukazao bih im na sledeće. Mogu da upitaju učenike koji su to dobro uradili – da li je i gde greška. Ako im to nije dovoljno, da fotokopiraju rad i ključ cenjivanja, i to odnesu na uvid nekom drugom profesoru, ili prosvetnom nadzorniku. Na osnovu stručnog autoriteta koji sam imao, poziv da se ekspertno utvrdi ispravnost date ocene uvek je donosio toliko potrebno primirje.
Tako sam, ličnim primerom, učio svoje đake da u životu postoji i nešto što nije “ ko tebe šta pita”. Svakako da se ovako ne mogu promeniti sve sporne odluke, no može bezbroj, očigledno donetih nasilno i nestručno.
Nasuprot školi u kojoj se dresira bespogovorna poslušnost, glasam za onu koja uporno i brižjlivo neguje kritičko mišljenje i obavezno uvažavanje sagovornika.
