OVA SITUACIJA
U nekim normalnim zemljama ovaj pridev imao bi tabloidno-humorističko upotrebu, ali u Srbiji, od kada je predsednik Vučić rekao „da se svi prave blesavi“ pa će i on da se pravi blesav, postao je javno upotrebljiv u političke svrhe. Doduše, predsednik Vučić je to izjavio povodom rešavanja Kosova, ali ovaj „epitet“ jasno kazuje suštinu nečijeg ponašanja. Pa tako, posle navrat-nanos održanih izbora, gde se neodgovorno odnosilo, najblaže rečeno, prema zdravlju građana, na Vladu Srbije se čekalo tri i po meseca. I u svemu bila je to jedna farsa, tobož biraju se odgovorni ministri, a sve po izboru predsednika Vučića. E sad pitanje zašto se predsednik Srbije pravi blesav, kao ne zna šta to piše u Ustavu: da nije imao pravo da sve liste, republička i lokalne, nose njegovo ime, i da u suštini spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije, a predsednik ima protokolanu dužnost i odražava državno jedinstvo. Proglašava nikad ubedljiviju pobedu, a manje od polovine građana izašlo na izbore, i pri tom kao ne zna da je bila izborna krađa. Iako najobavešteniji politički čimbenik za izbore u Šapcu kaže da su bili demokratski, a izgleda da ga niko nije obavestio da se ovde kralo na veliko, uz učešće kirminalaca, koje on, naravno, ne poznaje. Još se više prave blesavi 15 sudija Ustavnog suda, koji kao pojma nemaju da predsednik države svakodnevno krši Ustav, a prave se “mrtvi oposumi“ kad je bilo pitanje smanjenja penzija, uvođenje vanrednog stanja, prebijanja građana za vreme demostracija sedmog oktobra… Za njih ne postoje ustavne žalbe iz Šapca, iako su dužni da reaguju po hitnom postupku. No jedno je praviti se blesav, a drugo za to primati platu od 200.000 pa i više dinara. Jedno od vrhunaca ove blesavosti je nečinjenje državne tužiteljke Zagorke Dolovac. Zar je trebalo da je predsednik Vučić trgne iz osmogodišnjeg spavanja, pa da je podseti na borbu protiv mafije, kriminala i korupcije. A za ovo vreme prođoše silni vozovi, milijarde evra državnog novca mimo nekog zakona dođoše u privatne ruke, a da se ona ne zabrinu. Ni njeni potčinjeni nisu se bolje pokazali. Od „Krušika“, Jovanjice, rušenja u Savamali, restorana na vrhu Kopaonika, do ubistva Olivera Ivanovića… Posebna priča su šabački javni tužioci. Oni se prave blesavi na desetine krivičnih prijava za izbornu krađu, sa navedenim počiniocima i svedocima, a da olovku nisu uboli po ovim prijavama. Ali, zato vrlo hitro, čak promptno, postupaju po prijavama onih drugih! I u okviru Šapca blesav se pravi i predsednik Gradske skupštine Nemanja Pajić, kao nije bio u prethodnoj koaliciji, nije potpisao krivične prijave protiv izborne krađe, i kao da je zaboravio da je G-17, URS i Zapadna Srbija prodemokratska politička opcija, i da nema nikakve veze sa retrogradnim strankama, pogotovo ne sa onima proizašlih iz šešeljevsko-radikalskog šinjela. Uostalom, ovu izbornu krađu, ucene, pretnje, ne vidi samo onaj ko to neće da vidi. Za dr Aleksandra Pajića nije ni čudo što se pravi blesav. Naprasno zaboravio da je uleteo sa svojim pajtosima i prekinuo sednicu Gradske izborne komisije, da nije ni sačekao da se oglasi Upravni sud u Novom Sadu povodom žalbi, i zaseo u gradonačelničku fotelju. Tu se i sudije Upravnog suda prave blesavi, počev od kriminalne radnje naknadno ubačene saglasnosti za listu Aleksandra Vučića, do očiglednih izbornih malverzacija. Neko bi rekao „šou se mora nastaviti“, ali ova šarada preskupo košta, a tek će računi biti pogubni za potonje generacije, jer sve ovo pokazuje da je uveliko izmenjen mentalni kod. Pa tako građanin, nosilac suvernosti, vaspitava se na pljačkaško-primitivnim i kičerajskim vrednostima.
Dragan Eraković