Zapisi iz pomračenog grada
Protekle godine, nekako pred izbore, gradilo se i radilo, u šabačkom selu Bojiću, „naveliko“. Asfaltirali su se mnogi lokalni putevi, postavljana ulična osvetljenja, obeležavane ulice. Ali sve je to rađeno selektivno. Onima koji su javno pokazivali „ljubav“ prema Srpskoj naprednoj stranci tako što su redovno išli na mitinge i skupljali sigurne glasove asfalirani su i putevi koji vode u njive, postavljano ulično osvetljenje čak i po dvorišima.
Međutim, oni meštani koji nisu hteli da idu na mitinge ostali su u mraku ali i u blatu. Jedan od takvih je i Ninko Gajić. Svi sokaci oko njegove kuće su asfaltirani izuzev, jedino, nekih 200 metera puta koji baš prolazi pored njegove kuće. Ali tu, „kažnjavanju za neposlušost“, nije kraj. Iako je Ninko domaćin koji redovno izmiruje sve obaveze prema gradu i državi Savet njegove mesne zajednice nije ga „udostojio“ ni, bar, jednog kamiona šljunka koji bi posuo po razlokanom putu i tako mu omogućio da, koliko toliko, može tim putem da prođe automobilom bez bojazni da se ne zaglavi u blatu.
Eto, možda ovaj primer, i ponajbolje pokazuje kako je danas „lepo“ živeti u Šapcu, „gradu budućnosti“!
Ivan Kovačević
