ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
U arhitekturi lokalne vlasti malo je funkcija koje imaju toliku moć, bez ijedne izgovorene političke reči, kao što je ima sekretarka Skupštine grada. Sekretarka je, zapravo, čuvar procedure, ona koje se setimo tek kad procedura pukne.
To je funkcija koja obezbeđuje da lokalna demokratija i formalno postoji. Ona piše ili koordinira pisanje dnevnog reda, prikuplja i sređuje materijale, priprema pozive i pazi da sve bude uručeno na vreme. Ona je ta koja predsedniku Skupštine šapne šta Poslovnik dopušta, a šta ne; upozori kada neka odluka klizi preko granice zakonitosti; i insistira da se akti sprovode onako kako ih zakon propisuje, a ne kako bi to želela trenutna politička većina.
Njena odgovornost nastavlja se i kada se „svetla“ u sali ugase. Jer, tek tada počinje najnevidljiviji, ali najvažniji deo posla: pisanje zapisnika, autentifikacija odluka, arhiviranje, priprema za objavu u službenom glasniku. Sve ono što čini razliku između ozbiljne institucije i improvizacije.
Dakle, uloga sekretarke Skupštine grada je ključna za funkcionisanje lokalne samouprave, iako se često dešava da ta pozicija ostane „u senci“. Zato bi sekretarku Skupštine grada Šapca trebalo učiniti poznatom široj javnosti jer, verujem, da mali bori građana zna da je sekretarka, gospođa, Ivana Mićović.
Na sajtu grada objavljena je I njena biografia:
“Ivana Mićović rođena je 21.3.1987. godine u Zvorniku u Bosni i Hercegovini. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu – na smeru pravosudno-upravnom. Položila je pravosudni ispit u Beogradu 2015. godine. Radno i profesionalno iskustvo sticala je u advokatskoj kancelariji u Šapcu, u svojstvu advokatskog pripravnika. Nakon polaganja pravosudnog ispita, radila je u Osnovnom sudu u Šapcu, u svojstvu izvršnog pomoćnika, a potom u kancelariji javnog beležnika. Postavljena na funkciju sekretara Skupštine grada Šapca u oktobru 2020. godine. Od jula 2019. godine, angažovana je kao član projektnog tima u evropskim projektima, u programima prekogranične saradnje.
Majka je dvoje dece”.
Ali…
Međutim, kako se dolaskom na vlast Srpske napredne stranke i stvaranjem privatne koalicije Pajić&Pajić ali i bojkota takozvane opozicije, grad srozao po svim normama i “šavovima” tako su se obesmislili i poslovi zaposlenih u gradskoj upravi. Pa može da radi ko šta hoće i kako hoće, a može i da ne radi ništa, jer za propuste u radu ili nerad niko neće odgovarati.
Tako i sekretarka Skupštine, koja ima zadatak da odbornicima i predsedniku Skupštine pruža stručnu podršku, organizuje i priprema sednice, vodi brigu o zakonitosti postupka, odgovara za vođenje zapisnika i službene dokumentacije, povezuje Skupštinu sa javnošću, radi svoj posao tako traljavo da traljavije biti ne može. Ali, izgleda, koga je to briga…
Ako načelnica finansija može da, iz godine u godinu, prepisije budžet grada i da ne snosi odgovornost onda je sasvim logično da i sekretarka Skupštine prepisuje „opšte“ delove sa prethodnih sednica. A kako je to izgledalo moglo se videti i na prošloj sednici kada se jedan od odbornika požalio da je Zapisnik netačan jer on i njegov kolega nisu prisustvovali pomenutoj, prethodnoj, sednici za koju se usvajao Zapisnik. Reagovao je predsednik Skuptine, lično, i objasnio da to nije ništa i da će se zapisnik ispraviti. Jednog dana… A odbornici su i takav Zapisnik usvojili. I ponovo pokazali svu „raskoš“ svoje nezainteresovanosti za zakonito funkcionisanje grada. Mada, ko uopšte čita Zapisnike.
Takođe, upitan je odnos sekretarke i prema medijima. Naravno ne svim. Ali, ne može se ona baš i za to, jedina, okrivi jer je Kompanija “Pajić&Pajić” odličila da sekretarku “zaključaju” i ne pruži mogućnost medijima da je nekako kontaktiraju.
A kako to ide?
Naime, na sajtu grada gde su ispisani podaci o sekretarki stoji i “Kontakt Tel: 015/ 346-381”. Međutim, kad pozovete ovaj broj jave se neki razdragani ženski glasovi koji počnu sa objašnjavanjem da ona nije tu nego u nekoj drugoj zgrada ali da one ne znaju koji je tamo broj telefona!!!??? Posle duže “rasprave” shvatite da ste dobili Kabinet gradonačelnika, što samo može da znači da ne postoji baš poverenje među partnerima u Kompaniji “Pajić&Pajić” pa onaj visočiji hoće da ima uvid ko to i zašto traži sekretarku. Jer je sekretarka pod “kontrolom”, njegov kadar, onog nižeg, po visini, partnera. Na kraju, što je prosto neshvatljivo, ženski glasovi iz Kabineta gradonačelnika ostanu uporne pri tome da ne znaju traženi broj, malo čudno priznaćete, ali kažu da to znaju oni na pisarnici pa vas upute da kontaktirate 346-138.
Ako, sad, pozovete taj broj, osoba sa drge strane “žice” počne se da se krsti, i levom i desnom, a u sebi misli: “Da li si ti čoveče normalan, gde mene zoveš”. I, tako, ni on ne zna traženi broj ali ljubazno upućuje na 364-107, sekretaricu načelnika Gradske uprave. A kad se od nje zatraži broj sekretarke Skupštine jadnica se prosto istraumira i počne da muca kao da joj tražite pare na zajam. Na kraju kaže da nije ovlašćena da taj broj daje “nepoznatim” osobama!!!??? I, tada se prvi put predstavih ali zateče me muk… Neko domunđavanje sa nekim pa uz mucanje, taj ženski glas, izdiktira broj mobilnog telefona. Ali, ispostaviće se, zamenika sekretarke.
Naravno ni on nije „ovlašćen“ za bilo šta a naročito da daje telefone nadređenih ali „ljubazno“ objasni da sve što me zanima mogu da nađem na sajtu E parlament. Iako toga tamo nema…
Zaključana…
Tako, Bože mi oprosti, uplaših se za zdravlje sekretarke Skupštine. I šta se sa njom dešava. Da je ne drže negde zaključanu… Da nisu izgubili poverenje u nju? Nije joj verovati… Zna istoriju svake odluke bolje od onih koji su je doneli. Nije ona politički faktor ali bez nje ni politika ne može da funkcioniše. Ona je tih, ali nenadoknadiv stub lokalne samouprave, onaj koji ne traži aplauz, ali na čijim leđima stoji čitava konstrukcija procedure, zakonitosti i minimalnog dostojanstva gradske vlasti.
Zato je, valjda, i treba držati podalje od očiju javnosti a naročito od „zluradih“ novinara kojim bi mogla, onako slučajno, da se nešto „izlane“ pa da dovede Kompaniju „Pajić&Pajić“ u neki ozbiljni problem.
Nije da nije, ali mnogo toga „škripi“ u zakonitosti rada lokalne Skupštine. Međutim, sreća je za Kompaniju „Pajić&Pajić“ što to nikog u gradu ne zanima pa mogu da rade šta hoće i „da žive srećno i veselo do kraja života“. A da to bude tako zaslužni su i oni kojima su građani dali svoj glas da ih u Skupštini zastupaju i da kontolišu rad lokalne vlasti ako već nisu bili kadri da vlast osvoje. Jer, kako Šabac danas izgleda mnogo toga u „gradu budućnosti“ nije za aplauz. Mnogo toga je nakaradno, netransparentno i protivzakonito.
Grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka je stavljen na „aparate“ ali, nažalost, ni njih nema ko da uključi…
Povezivanje Skupštine sa javnošću
Sekretarka nije, formalno, ničiji portparol, ali praktično ona je zadužena da priprema odgovore građanima, komunicira sa medijima u delu koji se odnosi na dokumentaciju i akte, obezbeđuje transparentnost skupštinskog rada pa bi bilo dobro da građani i mediji imaju neki kontakt sa njom. Telefonom ili mejlom.
Recimo, mogli bi da joj postavimo neka pitanja:
– Zašto se sednice Skupštine grada održavaju u neuslovnom prostoru Centra za stručno usavršavanje na Letnjikovcu u kojem odbornici kašlju i dahću „u vrat“ jedan drugom. I u kojem bi teško moglo da stane svih 69 odbornika, da se kojim slučajem pojave, kao i svi članovi Gradskog veća, direktori javnih preduzeća… i svi oni koji u radu Skupštine treba da učestvuju.
Ali nema mogućnosti ni za prisustvo zainteresovanih građana a u Poslovniku Skupštine Grada Šapca jasno stoji (Član 108.) Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani koji svoje prisustvo najave sekretaru Skupštine najkasnije četiri dana pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti…
Takođe, u tom istom poslovniku se kaže (Član 109) da predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine radi obaveštavanja javnosti o njenom radu i (Član 110) predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine.
A to u onom skučenom i zagušljivom prostoru nije moguće. Tako da ni direktan televizijski prenos ne može da se odvija kako treba pa gledoci često gledaju u vratove i uši odbornika koji se šetkaju „sproću sebe“. A, verujem, da nikog ne zanima da li su im ti delovi tela čisti i da li ih peru. Bar za Sednicu.
Pitanja…
Sekretarka Skupštine koja daje mišljenja o proceduri, pravilima i zakonitosti morala bi da odgovori i na pitanja zašto Šabac nema zamenika gradonačelnika, pomoćnike gradonačelnika, člana Gradskog veća zaduženog za kulturu… kao i na sijaset drugih pitanja zbog koji Šabac više nije grad nego kasaba.
Naravno, svestan sam i da tu postoje „olakšavajuće okolnosti“ za sekretarku Skupštine jer ova pitanja, sem „Podrinskih“, nema ko, ili neće, da joj postavi…
Neka pamet i razum pobede! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
