Zečević: „Jeste Vi verujući čovek, inspektore?“
Tane: „Kakve to veze ima“
Zečević: „Ima to veze sa svim… Vidite, mene vera vodi kroz život, oduvek me zanimala ljudska priroda, njene mračne strane, zašto čovek izgubi ono božje u sebi…“
(Dejan Stojiljković/Dragan Bjelogrlić, Senke nad Balkanom)
Ili u kom momentu čovek izgubi ono ljudsko u sebi, čestito, pristojno, što nas odvaja od kurjaka i čini ljudskim sojem? Zarad čega čovek sve to baci preko ramena i zakorači u bezdno? Bezdno je kao svemir – beskonačno, nema kraja.
Šta takav čovek pomisli kada prekorači preko nekoga, preko dostojanstva, pogleda u oči i slaže ne trepnuvši? U kom momentu se desi da, kad se pogledate u ogledalu, sebi više ne kažete: danas sam učinila nešto vredno, danas sam nekog usrećila, danas sam pošteno odradila svoj dan, ja, rab Božiji. Čuveni car Hadrijan je rekao: Nulla dies sine linea – nijedan dan bez crte. Mislio je da svakog dana čovek treba da učini neko dobro delo i povuče crticu, da bi ostavio trag u svom malom životu i zaspao mirne savesti.
Gospođo Stanković,
Da sumiramo Vaše postignuće na mestu v.d. direktora OŠ „Jevrem Obrenović“ za 20 dana, koliko ste na dužnosti…
Došli ste u školu u kojoj Vas niko neće: ni učenici, ni roditelji, ni nastavnici.
Znate da ste preskočili preko jedne čestite i poslu posvećene žene.
Znate i čime ste se sve poslužili da biste seli u fotelju.
Znate da ste potpuno nesposobni da upraljate školom.
Imali ste proteste roditelja, učenika, nastavnika.
Školski odbor je odbio da sa Vama potpiše ugovor o radu.
Prokrijumčarili ste se u PIO i prijavili mimo zakona, bez ugovora o radu.
U upravljanju školom je haos, javašluk, bezakonje, ne zna se ni red ni časni krst.
Sastanke timova i stručne konsultacije obaljate na zadnjoj kapiji škole, sve duvan pušeći, i to, takođe, oko javnosti vidi.
Rejting škole koja je imala mogućnost da postane vodeća škola u regionu je toliko opao da se roditelji predškolaca kolebaju da li da upišu decu u „Jevremovu“, i ja bih dobro razmislila. Nažalost, tako je, mada «Jevremova» niste Vi, a nećete ni biti.
Gospođo, Vi ste na mestu gde su oči javnosti uprte u Vas i podložni ste proceni u svakom momentu. Na žalost, prema Vama i Vašim postupcima ljudi vrednuju školu.
I… kao kruna Vaše „karijere“ u trenutku nemoći ili bahatosti? ste pretili deci policijom.
Mnogo ste crta povukli, ali mislim da ste malo pogrešno razumeli Hadrijana – Vaše su crte u kontra smeru.
U Vašu kompetenciju bezgranično sumnjam, ali se nadam da Vam je pojam samoocenjivanje poznat. Danas je to veoma poželjna metoda: date učeniku priliku da se iskreno izrazi o svom postignuću i da se proceni. Tako deca uče da budu objektivna, realna i kritična prema svom radu. Evo, ja sam Vam malo pomogla, izvolite – ocenite se.
Ma čista jedinica!
Niste pazili na času – izvolite ponovite lekciju (to mi je omiljena replika Vašeg saborca, ministra Šarčevića).
Mislili ste da ćete proći nezapaženo? Veeeliku ste prašinu podigli. Prosvetna inspekcija je zatrpana prijavama protiv Vas. Gradska uprava grada Šapca je najavila vanredan inspekcijski nadzor. Javnost je u iščekivanju, jer – počinili ste najteži oblik nasilja – pretili ste maloletnoj deci policijom, pred školom… Znate da jeste, ostalo su nijanse.
Zakon se poštovati mora i koliko god da znamo šta ste uradili i bez obzira na rezultat vanrednog inspekcijskog nadzora, čiji ste, ovog puta, premet Vi, treba jedno da znate – neka se i provučete na neki volšeban način… jedno ostaje – PRETILI STE DECI POLICIJOM, NA PLATOU ISPRED ŠKOLE. Ostaćete upamćeni u analima srpke prosvete po originalnim rešenjima kriznih pedagoških situacija.
I to ćete sa sobom poneti kada se budete vraćali u lagum iz kog ste ispuzali i ušli u naše živote. Pre ili kasnije. Gospođo, sve jednog dana dođe na naplatu.
„Možda smo Jataganmalci, al’ ne mož’ bre, da nas gazi ko kako ‘oće.“ (opet Senke nad Balkanom)
Džeraldina Bruks