SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Osećam obavezu da javno ukažem na ozbiljne propuste, nemar i nedostatak odgovornosti gradskih i nadležnih institucija u borbi za kvalitet vazduha, pitanju koje direktno utiče na zdravlje, kvalitet života i životni vek naših sugrađana.
Podaci za 2025. godinu nedvosmisleno pokazuju da je stanje kvaliteta vazduha u Šapcu alarmantno. Suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10 beleže prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti, dok je kod PM 10 zabeleženo čak 122 dana prekoračenja dnevne granične vrednosti, iako zakon dozvoljava najviše 35 dana godišnje. Ovako visok stepen učestalosti epizoda zagađenja jasan je pokazatelj trajnog i sistemskog opterećenja vazduha i svrstava Šabac među gradove sa nepovoljnim stanjem kvaliteta vazduha.
Postavljam javno i opravdano pitanje: šta je konkretno urađeno da 2026. godina bude bolja? Ovo stanje se ne dešava prvi put, već se ponavlja godinama, što ukazuje na odsustvo delotvornih mera, ali i na odsustvo svesti o težini problema.
Posebno zabrinjava podatak koji je izneo Zavod za javno zdravlje Šabac – da se merenje hlorovodonika (HCl) u Šapcu vršilo do 25.12.2025. godine, i to sredstvima privatne kompanije „Eliksir“, koja je ujedno i emiter ove materije. Kada je finansiranje prestalo, prestalo je i merenje.
Pitam:
– Da li je normalno i prihvatljivo da emiter finansira merenje sopstvene emisije?
– Da li građani mogu imati poverenje u takav sistem kontrole?
– Kako je moguće da grad koji se hvali najvećim budžetom „nema novca“ za nezavisno i kontinuirano merenje opasnih materija u vazduhu?
Dodatno zabrinjava izjava načelnice koja je, braneći nacrt Plana kvaliteta vazduha za period 2026–2031, navela da ne postoji budžet za realizaciju mera, ali da će se to „rešiti rebalansom“. Postavljam pitanje: šta se radi do tog rebalansa? Da li vazduh čeka? Da li zdravlje građana može biti odloženo?
Borba za čist vazduh ne može biti deklarativna, niti svedena na planove bez pokrića i odgovornosti. Ona zahteva kontinuirano merenje, transparentnost, finansijsku nezavisnost institucija i konkretne mere – od kontrole industrijskih emisija do sistemske podrške građanima.
Na kraju, postavljam ključno pitanje: ko će snositi odgovornost za godine propuštenih prilika, za neblagovremene reakcije i za ignorisanje podataka koji jasno upozoravaju na rizike po zdravlje ljudi? Zdravlje građana ne može da čeka rebalans budžeta. Građani Šapca imaju pravo na čist vazduh, potpune informacije i transparentnost. Sve manje od toga je neprihvatljivo.
Srđan Mitrašinović, odbornik u Skupštini grada Šapca
