Izbori u Srbiji 2023. – da li se to vlast sprema da ponovo pokrade izbore?
U Deklaraciji o kriterijumima za slobodne i fer izbore koja je jednoglasno usvojio Interparlamentarni savet na svojoj 154. sednici u Parizu, 26. mart 1994. godine, između ostalog stoji:
- Slobodni i fer izbori
U svakoj državi, autoritet vlasti može poticati samo od volje naroda koja je izražena na fer, slobodnim i pravednim izborima koji se održavaju u redovnim intervalima, na osnovu univerzalnog, jednakog i tajnog prava glasa.
- Glasanje i izborna prava
(a) Svaki punoletan građanin ima pravo glasa na izborima, bez diskriminacije.
(b) Svaki punoletan građanin ima pravo pristupa delotvornom, nepristrasnom i nediskriminatornom postupku upisivanja birača.
(v) Nijednom građaninu koji ispunjava uslove se ne sme oduzeti pravo glasa niti sme biti diskvalifikovan da bude upisan u birački spisak, osim u skladu sa objektivno proverljivim, zakonom propisanim kriterijumima i pod uslovom da su takve mere u skladu sa obavezama države koje proističu iz međunarodnog prava.
(g) Svaki pojedinac kome je uskraćeno pravo glasa ili da bude upisan kao birač, ima pravo žalbe sudu nadležnom za preispitivanje takvih odluka, kao i na brzo i delotvorno ispravljanje greške.
(d) Svaki birač ima pravo na jednak i potpun pristup biračkom mestu radi ostvarivanja svog prava glasa.
(đ) Svaki birač ima pravo da ostvari svoje pravo glasa jednako kao i ostali i da njegov glas ima istu težinu kao i glasovi drugih.
(e) Pravo glasanja u tajnosti je apsolutno i ne može se ni na koji način ograničavati.
- Prava i odgovornosti koji se odnose na kandidaturu, stranku i kampanju:
(a) Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima i ima jednaku priliku da se kandiduje na izborima. Kriterijumi za učešće u javnim poslovima utvrđuju se u skladu sa nacionalnim ustavima i zakonima i ne smeju biti u suprotnosti sa međunarodnim obavezama države.
(b) Svako ima pravo da se pridruži političkoj stranci ili organizaciji, ili da ih zajedno sa drugima osnuje, u svrhu učešća u izbornoj trci.
(v) Svako, pojedinačno ili zajedno sa drugima, ima pravo da:
– slobodno izrazi politička uverenja;
– da traži, prima ili prenosi nformacije i da napravi izbor na osnovu informacija koje ima;
– da se slobodno kreće unutar zemlje kako bi vodio izbornu kampanju;
– da sprovodi kampanju pod jednakim uslovima kao i druge političke stranke, uključujući i stranku koja je trenutno na vlasti.
(g) Svaki kandidat na izborima i svaka politička stranka moraju imati jednake prilike za pristup medijima, naročito medijima masovne komunikacije, kako bi izrazili svoje političke stavove.
(d) Pravo kandidata na bezbednost u pogledu života i imovine mora biti priznato i zaštićeno.
(đ) Svaki pojedinac i svaka politička stranka ima pravo na zakonsku zaštitu i na pravno sredstvo u slučaju povrede političkih i izbornih prava.
(e) Gore navedena prava mogu biti predmet samo onih izuzetnih ograničenja koja su u skladu sa zakonom i opravdano neophodna u demokratskom društvu kako bi se garantovala nacionalna bezbednost ili javni poredak, zaštita javnog zdravlja I morala ili zaštita prava i sloboda drugih pod uslovom da oni nisu suprotni obavezama koje je država preuzela u skladu sa međunarodnim pravom. Dozvoljena ograničenja prava na kandidovanje, osnivanje i rad političkih stranaka i vođenje kampanje ne smeju biti u suprotnosti sa načelom zabrane diskriminacije na osnovu rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih ili drugih uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugog statusa.
(ž) Svaki pojedinac ili politička stranka kojima su uskraćena ili ograničena prava koja se odnose na kandidovanje, stranku ili vođenje kampanje, ima pravo žalbe sudu nadležnom za preispitivanje takvih odluka, kao i na brzo i delotvorno ispravljanje greške.
(z) Prava koja se odnose na kandidaturu, stranku i kampanju povlače odgovornosti prema zajednici. Posebno u smislu da nijedan kandidat ili politička stranka ne sme da pribegava nasilju.
(i) Svaki kandidat i politička stranka koji učestvuju u izbornoj trci moraju poštovati prava i slobode drugih.
(j) Svaki kandidat i politička stranka koji učestvuju u izbornoj trci moraju prihvatiti rezultat slobodnih i fer izbora.
- Prava i odgovornosti država
(a) Države treba da preduzmu neophodne zakonodavne i druge mere, u skladu sa svojom ustavnom procedurom, kako bi garantovale prava i institucionalni okvir za redovne, poštene, slobodne i fer izbore, u skladu sa svojim obavezama koje proističu iz međunarodnog prava. Države bi naročito trebalo da:
– uspostave delotvoran, nepristrasan i nediskriminatoran postupak upisivanja birača;
– uspostave jasne kriterijume za upisivanje birača, kao što su starosno doba, državljanstvo i prebivalište i da obezbede da se ti uslovi primenjuju bez ikakve razlike;
– omoguće formiranje i slobodno funkcionisanje političkih stranaka; ako je moguće da regulišu finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja; da obezbede odvojenost stranke od države i uspostave jednake uslove za takmičenje na parlamentarnim izborima;
– pokrenu ili potpomognu nacionalne programe građanskog obrazovanja, kako bi obezbedile da stanovništvo bude upoznato sa izbornim procedurama i pitanjima;
(b) Pored toga, države treba da preduzmu neophodne političke i institucionalne mere kako bi obezbedile progresivno ostvarivanje i konsolidaciju demokratskih ciljeva, uključujući i kroz osnivanje neutralnih, nepristrasnih ili balansiranih mehanizama za upravljanje izborima; U te svrhe bi, između ostalog, trebalo da:
– obezbede da oni koji su odgovorni za različite aspekte izbora budu obučeni i nepristrasni, kao i da budu uspostavljene koherentne procedure glasanja i obelodanjene biračkom telu;
– obezbede upisivanje birača, ažuriranje biračkih spiskova i procedura glasanja, uz pomoć nacionalnih i međunarodnih posmatrača, po potrebi;
– podstiču stranke, kandidate i medije da prihvate i usvoje kodeks ponašanja koji bi se primenjivao tokom izborne kampanje i samog glasanja;
– obezbede regularnost glasanja primenjujući odgovarajuće mere u cilju sprečavanja višestrukog glasanja ili glasanja onih koji nemaju pravo na to;
– obezbede regularnost brojanja glasova.
(v) država treba da poštuje i garantuje poštovanje ljudskih prava svih pojedinaca na svojoj teritoriji i onih koji su u njenoj nadležnosti. U vreme održavanja izbora, država i njeni organi stoga treba da obezbede:
– poštovanje slobode kretanja, okupljanja, udruživanja i izražavanja, posebno u kontekstu političkih okupljanja i sastanaka;
– da stranke i kandidati imaju slobodu da prenesu svoje stavove biračkom telu, kao i da imaju jednak pristup državnim medijima i javnim servisima;
– da budu preduzeti neophodni koraci kako bi se garantovalo nepristrasno izveštavanje na državnim medijima i javnim servisima.
(g) Kako bi izbori bili fer, države treba da preduzmu neophodne mere kojima bi se obezbedilo da stranke i kandidati imaju odgovarajuće mogućnosti da predstave svoje izborne platforme.
(d) Države treba da preduzmu sve neophodne i odgovarajuće mere da obezbede poštovanje načela tajnog glasanja i da birači mogu slobodno da glasaju, bez straha ili zastrašivanja.
(đ) Osim toga, državni organi treba da se postaraju da se glasanje sprovodi tako da se izbegnu prevare ili drugi oblici neregularnosti, da se održe bezbednost i integritet samog procesa i da prebrojavanje vrši obučeno osoblje, pod nadzorom i/ili uz nepristrasnu proveru.
(e) Države treba da preduzmu sve neophodne i odgovarajuće mere kako bi obezbedile transparentnost celokupnog izbornog procesa uključujući, na primer, kroz prisustvo stranačkih predstavnika i propisno akreditovanih posmatrača.
(8) Države takođe treba da preduzmu neophodne mere kako bi obezbedile da stranke, kandidati i pristalice uživaju jednaku bezbednost, a državni organi treba da preduzmu neophodne korake u cilju sprečavanja izbornog nasilja.
(ž) Država treba da se postara da za pitanja kršenja ljudskih prava i žalbi na izborni proces i njihovo efikasno i brzo rešavanje tokom izbornog perioda, bude zadužen nezavisan i nepristrasan organ kao što su sudovi ili izborna komisija.
Ako ste imali strpljenja
Eto, ovako, poštovani čitaoci, bi trebali da izgledaju izbori u jednoj normalnoj i civilizovanoj zemlji. Međutim, svi vi koji ste imali strpljenja da pročitate uvod ovog teksta i koji objektivno možete, i hoćete, da sagledate kakvo je stanje u Srbiji shvatićete da se u našoj zemlji malo šta, gotovo ništa, od ovoga ne primenjuje što nas svrstava u nedemokratsku državu.
Nažalost, uspeli smo da odemo i mnogo koraka dalje. Postali smo diktatorska, tiranska, lopovska, mafijaška, tajkunska, uzurpatorska država u kojoj je sve podređeno brutalnom očuvanju vlasti zasnovanom na obmanama i „kupovinom“ kako birača tako i velikog dela takozvane opozicije koja „statirajući u kukuruzu“ političkog života čeka svojih „pet minuta“ i priliku da „preleti“ na onu stranu koja će joj omogućiti da „omasti prste“. A u politici Srbije jedino je to važno. Jer se na takav način „dobija“ značajno bogastvo sa kojim ide i društveni „ugled“.
Prelazak na viši nivo
Ipak, za više od jedne decenije kriminalne vladavine Srbijom ova vlast je iscrpela sve „sitne“ malverzacije koje su joj omogućavale da „pobeđuju“ na dosadašnjim izborima. Laganje preko „zakupljenih“ medija, sve više, je postalo nedelotvorno, čak je preraslo i u predmet sprdnje. Mnogi koji su vlast „podržavali“ zbog radnog mesta dobili su posao ali su izgubili „entuzijazam“ za agitovanje. A „novih radnih mesta“ nema dovoljno. Ni sitni paketi kućnih potrepština, za sirotinju, ne impresioniraju. Takođe, i „helikopter“ pare prestale su da očaravaju građane. Troškovi života su toliko porasli da taj ogroman novac, koji se prvo otima, kroz raznorazne namete, a potom u mizernoj količini vraća građanima više nije garant za „siguran glas“ ni od onih kojima on „mnogo znači“. I, tako, ovoj vlasti ostala je, kao sigurna, jedino još podrška kriminalaca kojima je omogućeno da se „odomaće“ u Srbiji i koji će svoj „prljavo stečen novac“ ubaciti u „legalne“ tokove kroz direktnu kupovinu glasova a za uzvrat dobiti apsolutnu zaštitu države za nelegalne poslove koje obavljaju ali i mogućnost da budu „partneri“ sa tom istom državom i da „isisavaju“ budžet (i državni i one na lokalu) kroz skupo plaćene a traljavo odrađene poslove.
„Helikopter“ glasači
Međutim, sve do sada nabrojano ne uliva sigurnost trenutnoj vlasti da im je pobeda na izborima, 17. decembra, zagarantovana. Čak, šta više, ispitivanje javnog mnjena pokazuje opšte nezadovoljstvo naroda a zabrinjavaju i neki građanski pokreti koji ozbiljno prete da probude svest građana i da ih u velikom broju izvede na glasačka mesta. A tada… ništa nije nemoguće…
Vlast je izgubila miran san a i panika je počela da ih obuzima, da im muti razum, da ih „davi“… A „davljenik se za slamku hvata“!
Tako su, dobro plaćeni napredni marketinški „stručnjaci“ zaključili da će im za pobedu biti potreban veliki broj „helikopter“ glasača. A njih su, za mnogo manje pare, našli među „velikim (profesionalnim) Srbima“ iz regiona a koji su, uz pomoć kriminalnih državnih struktura i institucija (pre svega policije), naprasno prijavljeni „nigde“, na nepostojeće adrese, sa ciljem da za siću prodaju ljubav prema Srbiji. Dođu, ili tačnije, budu dovezeni na „mesto zločina“, odrade svoj sramni posao, glasaju, i vrate se kući, „ozareni i očarani“, a (ne)srećni što će, možda, time u crno zaviti zemlju koju nazivaju „Maticom“!
Kako to u praksi izgleda?
Danas, kada su sve informacije, dostupne široj javnosti prosto je neverovatno da je vlast toliko bahata i bezobzirna. Istražujući malo podatke, zapisane na sajtovima relevantih državnih institucija došao sam od frapantnih podataka. Naime na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objavljen je, 23.10,2023. godine, broj birača, koji se ažurira na svaka tri meseca i obuhvataju birače po mestu prebivališta, što znači da su ovi podaci relevantni za ove izbore, a u tim podacima stoji da je broj birača, po gradovima i opštinama Mačvanskog okruga, sledeći: Bogatić ima 24.110 birača, Vladimirci,13.929; Koceljeva, 10.665; Krupanj, 13.010; Loznica, 75.677; Ljubovija,13.027; Mali Zvornik, 15.759 a u Šapcu je upisano 99.964 birača.
Međutim, na sajtu Republičkog zavod za statistiku, (najnoviji podaci), piše da, recimo Loznica ima 73.083 stanovnika, Ljubovija 12.272 a Mali Zvornik 11.560 građana. I ovde nastaje prva sumnja. Kako je moguće da u ova tri mesta ima više birača nego stanovnika?
Ali, ne glasaju svi stanovnici, već samo oni punoletni. Dakle još je zlokobnije nego što izgleda.
Na tom istom sajtu, Republičkog zavod za statistiku, postoje podaci i za broj punoletnih stanovnika. A oni tek „pomućuju“ pamet: Bogatić ima 20.653 punoletnih građana (birača) a to znači da ima 3.475 više glasača od broja građana koji imaju pravo glasa. U Vladimircima je to 12.183 (+1.746); u Koceljevi, 9.418 (+1.247); Krupanju, 12.219 (+791); Loznici, 59.403 (čak 16.274 više birača); Ljuboviji, 10.307 (+2.720); Malom Zvorniku, 9.575 (+6.184) a u Šapcu je upisano 95.235 (+4.729).
Ko će to nama glasati?
Tako matematika kaže da u Mačvanskom okrugu ima 37.103 birača više nego što ima punoletnih građana koji na ovoj teritoriji žive. Ko su ti ljudi? I, odakle oni u biračkim spiskovima?
Ako malo bolje analiziramo videćemo da će samo u četiri pogranična mesta (Bogatić, Loznica, Mali Zvornik i Ljubovija) pravo da na biračka mesta izađu imati 28.590 ljudi više od broja stanovnika, sa prvom glasa, koji na ovom prostoru žive!
MAŠALA!
Nije teško zaključiti da će to biti naša „braća“ iz susedne Republike Srpske, volšebno uz pomoć policije prijavljeni na „nigde“, koja će u zemlju koju „najviše vole“ doći na besplatan izlet uz čuveni sendvič a uz to će dobiti i neku „crkavicu“ da im se nađe za trošak. I glasaće, bez trunke stida i srama, za vladajuću stranku.
Ako ovde dodam da će na izbore „izaći“ i određen broj umrlih koji nisu izbrisani iz biračkih spiskova a čija imena će, po običaju, biti zloupotrebljena, pa „bugarski vozovi“, jasno je da je trenutna vlast u strahu od gubitka izbora i da koristi sve moguće „mutne radnje“ da izbori još jedan mandat. Jer ga na poštenim izborima sigurno ne bi osvojila.
I šta ćemo sad?
Svi mi koji nemamo rezervnu državu i koji nismo radi da decu i unuke gledamo preko vibera, moramo da se urazumimo i da shvatimo ozbiljnost situacije. I da zbijmo redove. Ding, dong… zvone zvona…
„Šahista“ nam je sa šahovske table sklonio (oteo) sve ključne figure: topove (vojsku), lovce (policiju), kraljicu (tužilaštvo i pravosuđe) i učinio igru neravnopravnom. Međutim, zaboravio je na činjenicu „da je i konj (opozicija, kakva god da je) figura kad ga majstor (narod) gura“ i da svaki pešak (građanin) može da postane i „top“ i „lovac“ i „kraljica“…
Izađite na izbore i glasajte po savesti.
Pokažite da imate MOĆ!
Ivan Kovačević
