Poslednjih desetak dana, haos u srednjim i osnovnim školama Srbije se ne smiruje. Ne jedan, već gomile haosa i haosića, nepristajanja i neodustajanja. Prošle nedelje učenicima OŠ „Đuro Strugar“ u Beogradu, direktorka zabranila majice koje opredeljuju razlikovanje slova Ć i Đ. Razlika između pismene, i bahato nepismene Srbije, između ovih i onih. Dva slova, simbol podeljene Srbije. Mišljaše direktorka „Đurine“ ako se zažmuri, onda ne postoji. Peta beogradska gimnazija zbog novonapisanog restriktivnog Pravilnika o proslavi poslednjeg dana škole, ostavila maturante da slave ispred kapije škole. Dugoočekivani čovek pomirenja i novopečeni vršilac dužnosti Pete, Ognjen Mrvaljević , zakazao na svim obrazovnim frontovima, osim na onom gde se traži podoban i poslušan. Razočarenje roditelja i učenika, posle Danke Nešović, još jače i još nepomirljivije, a poverovaše svi da je baš on taj, odabrani i veličanstveni koji će vratiti mir i red u Školi. Jovina u Novom Sadu grca pod pritiskom vlasti i na gradskom i na republičkom nivou, preko 30 profesora suspendovano, oduzeto 30 razrednih starešinstava, škola raseljena na tri lokacije, „zbog – zarad“ bezbednosti prepodobnog matematičara sraslog sa 6. mandata, a sa smešećim 7. Naravno, ako izdrži sva stradanja. Razapet kroz molitve i brojanice ispred vrata škole koju je svojeručno zaključavao, otključavao, brave menjao. Noseći krst Nacionalnog prosvetnog saveta na leđima (svih srpskih reformi već 8 godina i ne radeći ništa u polju obrazovanja), direktor legendarne novosadske Jovine, Radivoje Stojković, bi najradije promenio roditelje, decu, nastavnike, zgradu, pravila, samo da zasedne na tron po sedmi put i proslavi četvrt veka upravljanja školom od nacionalnog interesa. Danas (3. 6. 2026.) preko 50 prijava o postavljenim bombama u školama, ne bi li se zaboravio obrušavajući tivatski let „najeminentnijih stručnjaka“ Srbije. Na dnevnom nivou pratimo pokušaje podobnih, podanički nastrojenih direktora kako da što bolje odigraju utakmicu pod nazivom „Da što mirnije okončam školsku godinu i dokažem se u ulozi čeličnog rukvodioca Srpske napredne Srbije. Na drugoj obali, nasuprot svemu, kroz samo delić obrazovnog blata koje navedoh, mirno hoda i putuje neka nova generacija dece. Matura je tu iza ugla, prijemni se smeše, oni rade i čvrsto gledaju u novu i drugu Srbiju.
Mada je krajem aprila u prvoj godini svog fascinatnog uspona, Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković dao intervju u kojem je opisao svoju nezamenljivu ulogu čovek čvrste ruke, koji je vratio visoko, srednje i osnovno obrazovanje u mirne tokove, čini se da ga obrazovna stvarnost, realnost i pobuna više nego očigledno demantuju. Iz svog predsedničkog gnezda, na sve ove obrazovne revolucije gleda osvedočeni ljubitelj ptica (sa naglasakom na ČIOPE) Aleksandar Vučić pokušavajući da nas ubedi u budućnost naše dece i porodice. Teško. Više mu niko ne veruje.
Narodni poslanik, predsednik RO za obrazovanje,
dr Tatjana Marković – Topalović
