Lični stav
Dok nam još svima zveče tužne suze bolesnog dečaka, Andrije Kneževića iz Bajine Bašte (kojeg može da spase samo Prvorođeni) ostaje nam da se duboko i iskreno zapitamo, kada je Predsednik države odlučio da poništi zakonom zagarantovana Ustavna prava dece Srbije (Ustav Prepublike Srbije, član 68. garantuje pravo na zaštitu zdravlja, uključujući pravo na lečenje i zdravstvenu zaštitu iz SREDSTAVA JAVNIH PRIHODA…) Dakle, građani imaju ustavno pravo na pristup zdravstvenoj zaštiti pod JEDNAKIM USLOVIMA. On je sebi pripisao vanzemaljsku moć isceljenja „naše dece“ i „porodice“. Mada raščitani i pročitan u svim redovima i proredima, SNS i dalje gura sigurnu političku kampanju oslanjanja na decu i porodicu. On, Svemoćni, lično, daje najtužniju sliku porodičnosti i uspešne dece (podsetimo se da On ne poseduje porodičnu sliku, On nema vremena za svoju decu, porodicu, odmore, On je žrtva svesrpskih briga).
Dobih ovih dana mnogo ogorčenih poruka od onih čija deca nemaju, tu privilegiju da ih preko Javnog servisa primeti Spasitelj – Predsednik. Oglasiše se i oni koji pronicljivo i politički pismeno pitaju: Pa kako bre baš Bajina Bašta, pa gde bre pred izbore, pa što bre pred kamerama? Ah da, kampanja vladajućih ide pod imenom „ZA PORODICU“. Da nije duboko tužno, bilo bi možda smešno. Nekom. Meni? Ne.
„Porodična“ kampanja ima prirodni nastavak kroz institucionalne organe i pušta pipke gde god se kroz zakone provlače deca i dečja prava. Jedno od mesta koje je ekstremno važno za politički marketing i popularizaciju „saosećajnog“ odnosa prema deci jeste Odbor za prava deteta. Ovaj odbor ima poseban format i presedava mu Predsednik Skupštine, dakle u našem slučaju, predsednica, gospođa Ana Brnabić. To je veliki odbor, koji je uvek smešten u odabranim salama Parlamenta i višestuko medijski ispraćen, sa nizom gostiju (često i van države). Od juče im je palo na pamet da napišu „Strateški dokument o prevenciji i zaštiti dece od zlostavljanja“. Način na koji su predstavili svoj nepostojeći dokument koji tek treba da se iznedri, nameće pitanje da li potcenjuju inteligenciju članova Odbora ili korisnike ovog strateškog „dokumenta“ u pokušaju? Dakle, na vlasti su 14 godina, ne poseduju nikakve analize, debate, iskustva i statistiku o ovoj problematici, ali „sedu na ladnom betonu“. Prethodni strateški dokument ove vrste su usvojili 2020. i prestao je da važi 2023. Prošlo je tri godine od pomenutog dokumenta, nisu imali strategiju, iskustva, uporedni pregled podataka, analizu ove problematike na evropskom nivou, komparacije za zemljama na Balkanu. Ništa od toga. Mada je problem kompleksan i zahteva niz stručnjaka iz različitih oblasti i ministarstava, oni se ponašaju kao da su ga već napisali. Država nema izgrađen stav (na osnovu opsežnih analiza i javnih slušanja) niti o Zakonu o zabrani mobilnih telefona, niti o sporim teškim, inertnim i komplikovanim protokolima u školama za sprečavanje nasilja. Još se traže u stavu o korišćenju socijalnih mreža od strane mladih ljudi. Dakle, nepregledna i nesavladiva šuma te dece koja imaju „neka prava“. A oni bi da se udenu i da udenu decu i roditelje u svoju političku kampanju sa motom: Mislimo na vas! Juče se u Stojanovoj školi u Šapcu, uspešno „PROTOKOLISALO“ i strateški „razmišljalo“ o dečaku koji je verbalno pretio posedovanjem vatrenog oružja. Podoban direktor je uspešno sproveo Protokol o sprečavanju nasilja i za to nagrađen „dugim aplauzom“ na Javnom servisu u udarnom terminu.
Ipak ostade mi tiha skromna činjenica za kraj. Juče, u Maloj sali Narodne Skupštine jedno iskreno devojče na kraju sednice Odbora za prava deteta, na pitanje predsednice Skupštine: Kakva je dinamika pisanja dokumenta o sprečavanju i prevenciji zlostavljanja dece?, reče da će prva javna rasprava o pomenutom empatično – organizacionom dokumentu biti u prvom kvartalu 2027. Auuuuu, deca bi u trenutku popularno rekla „Ana je odlepila“. Pa kako da bude out of date? Mora to da bude u vreme izbora. Dakle, predsednica Skupštine je u kameru rekla da je to nedopustivo i da će biti mnogo brže i mnogo pre. Pod sloganom „BRŽE; JAČE, BOLjE“. Pa da skromno podsetim Što je BRZO, to je i KUSO. Nekima vreme baš ne ide na ruku. Deci, ide. Radujem se.
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodna poslanica
