Rijaliti Srbija
… a kad na vrbi rodi grožđe, e to će biti priča. Na fudbalskoj utakmici Crvena zvezda – Fjorentina prošle nedelje među uobičajenim navijačkim transparentima pojavio se i izdominirao onaj sa porukom od koje boli glava: „Kad se vojska na Kosovo vrati“.
Na tekmi je bio nazočan i Vrhovni komandant Aca Srbin i zdravo se iznenadio i najedio zbog onog što je video. Ne, nije reč o igri na travnatom tepihu „Marakane“, o pet lakih komada koje je Zvezda uturila italijanskom klubu, već o poruci na pomenutom transparentu koja je, malo je reći, zajebana.
Po njega u prvom redu a onda i za državu Srbiju.
Čovek se ubi pričajući o miru a neki neodgovorni pojedinci ili grupe što je još gore prizivaju ratne sukobe (sumnjam na Boškića i njegove „dverjane“ a i onaj Miloš – Novi DSS nije nevin). Jer, kako da se naša vojska vrati na Kosovo ravno nego ratom? Neće valjda u rukama nositi ljubičice ili kosovske božure da ih darivaju albanskim pripadnicima snaga reda i zakona i vojnicima KFOR-a?
Nije Vrhovnom bilo prijatno što je morao da gleda (kao i celi svet) tu militantnu poruku ali mu je sigurno bilo milo oko srca. Ako bi, nedajbože, došlo do rata On bi se stavio i zvanično na čelo naših junačkih oružanih snaga i postao vojskovođa, to još nije bio, i imao bi priliku da se ostvari i u toj ulozi kao najbolji ikad. Kakav Živojin Mišić, Karađorđe i slična boranija, On bi bio najveći od svih.
Da, tako mali Đokica zamišlja kako svet fercera. Ali naš Junak tako nešto i ne zamišlja i ne razmišlja o tome za ozbiljno, On svesno zvecka oružjem, preti praznom puškom, a sve za unutrašnju upotrebu, da poruči pučanstvu da se neumorno bori na svim frontovima za narod i državu, da se nikog i ničeg ne plaši i da ako treba da se gine… uvek ima odabranih dobrovoljaca ali njegova odlučnost i hrabrost pokazaće i dokazati da Srbija nije samo ekonomski tigar već i u vojnom smislu, ni manje ni više, lav, narogušen i ljut sav. Strašno. Strašno.
Zna taj politički lisac da je Srbija okružena NATO državama i da je „slamka međ’ vihorove“, da ne može ni protiv koga da ratuje a da ne dobije „po pičci“ kao onomad 1999.
A zašto se onda besomučno naoružava zemlja koja je na samom evropskom dnu po standardu života i gde se deca leče SMS porukama?
Mora da je u pitanju neka teška mutljavina gde se vojna i politička vrhuška i pripadajući trgovci oružjem, a svi napredni dozlaboga, bogate kroz masne provizije i koruptivne poslove na štetu države i njenih građana.
Kao dan je jasno da niti mi možemo i smemo da bilo koga napadnemo (koji će nam onda k…c onoliki tenkovi i dronovi samoubice?) niti će nas bilo ko da napadne (nema potrebe, mi smo se odavno predali i zato dobili status kolonije). Od kada je u Briselu kao PPV Vučić rukom tadašnjeg premijera Dačića potpisao Sporazum kojim je Kosovo praktično dobilo potrebne atribute državnosti (što se golim okom vidi i dan-danas a što niko u Srbiji neće da prizna) sva ta priča o suverenitetu i teritorijalnom integritetu države Srbije pokazala se kao šuplja i glupa i nerealna bez obzira na međunarodno pravo i bla, bla, bla, u koju niko više ne veruje ali dobro dođe da se ovdašnja sluđena raja još malo zaludi u cilju podebljavanja rejtinga i pratećih sadržaja.
Slupati ogromne novce na oružja i oruđa umesto uložiti u prosvetu, zdravstvo, ekologiju, u sve ono što bi značilo bolji, kvalitetniji, život stanovništva, gde bar polovina visi na rubu egzistencije, to je suludo i pokvareno i baš, baš nije u redu. Ali, naš ljubljeni Vođa ne mari nizašta osim da ostane na vlasti, bilo kako, još dugo, dugo, ako bi mogao zauvek. I zato kao Hitler 30-ih godina prošlog veka neprestano govori o miru a naoružava vojsku kao da će sutra da zarati sa celim svetom. Razlika, doduše drastična, je u tome što se ludi Adolf zaista upustio u tu avanturu sa strašnim posledicama po milione ljudi širom planete a ovaj naš Firer može samo da laže i maže svoje verne podanike o našoj silnoj vojsci koja se u vlažnim snovima „patriota“ vraća na Kosovo dok u stvarnosti može eventualno da vikendom kampuje s one strane administrativne linije (granice) i s vremena na vreme održava besmislene vežbe na Pasuljanskim livadama.
Treba žaliti jedino one (a ima i takvih) koji iskreno veruju da će se srpska vojska pobednički vratiti na Kosovo i da ćemo se videti dogodine u Prizrenu. Neće da može.
Mala napomena: na KiM živi preko 1,5 miliona Albanaca i manje od 100 hiljada Srba. Tokom 90-ih godina dvadesetog veka smo se kurčili za sve pare, ušli u sukob sa nekadašnjim saveznicima, sa zapadnom civilizacijom kojoj navodno pripadamo i još uvek iskijavamo tu pogrešnu procenu da smo jači od celog sveta i od sudbine, tako da ovaj najnoviji manevar Vojvode od Čipuljića predstavlja zapravo maglu i dim i da se Vlasi ne dosete usled nebrojanih afera i krize koja se širi unutar naprednjačkog establišmenta.
Dakle, građani i građanke zemlje SrbIje ne brinite ništa, mirno spavajte, sve je pod kontrolom. Na mestu – voljno!
Piše: Dragan Karalazić