RIJALITI SRBIJA
… a zvona zvone, na jarbolima (postojano kao klisurine) stojimo mi. Narod serbski. Kome ne može niko ništa jer je jači i od sudbine. Narod najstariji čiji geni (kako sam veruje) odolevaju svim pošastima pa i najnovijoj pandemiji virusa kovid 19. Kad ono – međutim. Prema svim relevantnim podacima svetskih eksperata i organizacija Srbija gubi bitku sa koronom!? Broj novozaraženih, hospitalizovanih i preminulih procentualno je najveći u Evropi i situacija se pogoršava. Kako to, majku mu, kad smo onomad. pred izbore, proglasili pobedu i raspustili se kao kerovi pušteni s lanca? Naravno da je vlast, čitaj Vučić, navijala za to da se virus gurne u stranu, odbaci i zaboravi kao da nikada nije ni postojao jer trebalo je upriličiti izbore, osvojiti brdo glasova i formalno neograničenu moć pretvoriti u poslanička mesta i tako legitimisati tiraniju, što bi „naš narod“ rekao: da se Vlasi ne dosete. Gde su u ovoj priči „Vlasi“ međunarodna zajednica, u prvom redu Evropska unija koja Vučića mazi i pazi i zove Đoka-Đole a za nesretne građane Srbije slabo mari. Šalju oni medicinsku pomoć, nije sporno, ali bi za nas više učinili kada bi okrenuli leđa u političkom smislu čoveku koji je svojim lažima i pogrešnim potezima doveo zemlju do ivice opstanka. I nije sve to od juče. Korona je ona kap koja je prelila čašu. Osam godina nas Aleksandar Vučić zajebava, pravi ludima, laže kako zine a naprednjački botovi, klimoglavci i ološ svakog ko misli svojom glavom provlači kroz blato putem ružičastih tabloida uz sasluživanje tužilaštva i „nezavisnog“ sudstva. Sve one savamale, krušici, jovanjice i mnoge druge afere su se raširile po organizmu društva kao maligni tumori pretvarajući ga u bolesnika na aparatima i pre pojave prave bolesti prouzrokovane ozloglašenim korona virusom. Naprednjaci su privatizovali državu uzduž i popreko, kriminalizovali i potčinili gotovo sve institucije, gradili puteve i „beograde na vodi“ ugrađujući se bezobzirno u svako slovo ugovora koji uvek ostaju tajna za javnost, potpuno razorili političku scenu na kojoj više ne postoje ozbiljne političke stranke niti pluralizam mišljenja, dijalog ili bilo šta u čemu bi građani mogli i trebali da učestvuju a što ih se tiče, „faraon“ je podelio po sto evrića svakom punoletnom građaninu pred izbore a sve kao „za našu decu“ koju su, kada se pobunila, brutalno prebijali na protestima nakon falsifikovanih izbora, obmanjujući bezobrazno obične ljude, naivne ali i one druge, da je zdravstvena situacija pod kontrolom i da nemaju razlog za brigu i strah jer naš Vrhovni Respirator (Basara) uvek pobeđuje pa će i ovog puta… A za sve loše što je urađeno a što kao posledicu ima ovo u čemu sada živimo (životarimo, preživljavamo) vrh vlasti okrivljuje narod jer se, navodno, ne pridržava dovoljno propisanih mera od strane „struke“, izlazi na proteste i uopšte neodgovorno se ponaša dok Predsednik, premijerka i „krizni štab“ izgiboše boreći se za naše zdravlje. E, pa, neće biti. Kada nijedna država nije uvodila policijski čas na početku epidemije Srbija ga je i uvela i nemilosrdno sprovodila (naročito prema penzionerima) a kada su druge zemlje polako i postepeno popuštale mere karantina i drugih ograničenja ova naša je proglasila pobedu nad virusom i udarila „aljku na bataljku“. Odjednom sve može: i publika na fudbalskim stadionima, i okupljanja na slavama i preslavama, na splavovima i u noćnim klubovima, mogu da se održe izbori i da se znojavo uz trubače i kolce proslavi pobeda a danas „naprednjačka struka“ tvrdi da se zdravstvena situacija pogoršala zbog protesta besnih i nemoćnih građana na ulicama širom gradova Srbije. A-ha, kako da ne. Od najsmešnijeg virusa do danas ekipa iz kriznog štaba na čelu sa predsednicom tog tela Brnabić Anom toliko mulja, lažira podatke, zbunjuje i sebe i sve nas i to je najveća sramota koja će još dugo ostati zapamćena u vezi ove krize, epidemije, pošasti kojom smo izloženi. Kada u ovakvoj nezabeleženoj, preteškoj, situaciji a tiče se onog najvažnijeg-zdravlja ljudi, lekari koji bi trebali da budu naše oči i uši i autoritet koji se ne dovodi u pitanje to nisu i kada baš u njih najviše sumnjamo, onda je sve obesmišljeno i nemamo se čemu dobrom nadati. Oni „obični“ lekari i ostalo medicinsko osoblje koje se svakodnevno bori u bolnicama za živote ljudi zaslužuju neizmernu zahvalnost ali i oni moraju, kada ovo prođe ili bar utihne, u velikom broju (mnogo većem nego do sad) podići glas zbog svega što se događalo i događa a ima veze sa epidemijom, vlašću lokalnom i centralnom, sa svim greškama zbog koji je ovako teško, moraju imenovati one koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do toga da budemo ovako uplašeni, bolesni, bez nade… Nismo svi krivi što ovaj brod Srbija tone. Zna se ko je najkrivlji : kapetan Aca, gospodar života i smrti, i družina naprednih bolesnika u glavu koja mu pomaže. Ugroziti zdravlje ljudi zbog svojih kalkulantskih interesa, ličnih i partijskih i to otvoreno a to može da vidi svako kome Pink i Informer nisu popili mozak, to je zločin za koga, bojim se, nema odgovarajuće kazne. U toj oštroj konkurenciji pravih krivaca za ovo što nam se dešava na sam vrh su izbili šabački naprednjaci koji su koronu doneli u Šabac a sada optužuju gradonačelnika Nebojšu Zelenovića da je on taj zbog koga se epidemiološka situacija pogoršala iako je lokalna vlast učinila najviše od svih u Srbiji da je drži pod kontrolom a uprkos opstrukcijama republičkih organa i državnih i zdravstvenih. Oni koji su počinili najveću krađu na lokalnim izborima u istoriji parlamentarizma u našoj zemlji prebacuju krivicu za sve svoje grehe i nepočinstva na onog koji se protiv ove aktuelne nesreće najviše i najuspešnije bori. Vrh beščašća. Nemojmo im to nikada zaboraviti kao ni njihovom fireru. A biće, hvala Bogu, dana za megdana.
Dragan Karalazić