Lament nad Srbijom
Ako hoćete da govorite o moralu, onda idite u crkvu, upućivao je tada političke čistunce doktor filozofije Zoran Đinđić. Naravno da je znao za kategorički impertiv koga je iskazao Imanuel Kant: „Čini tako da maksima tvoje volje bude princip opšteg ponašanja!“.
Ali, iako pored Vojske SPC uživa najviši ugled kod građana i vernika, nekako se ne može tvriditi da je Crkva, ovakva kakva je, moralno najuzvišenija. Počev od svojih pojedinih vladika ogrezlih u nemoralu, pedofilija, bahaćenje, luksuzni automobili, do dodeljivanja najvišeg Ordena SPC, Svetog Save, Aleksandru Vučiću.
I to se pokazalo kao svojevrsna simbioza gde su državne gurane u ko zna koliko duboke crkvene dveri. Veoma je rečito ćutanje patrijarha Porfirija o aktuelnim izborima. Onaj ko ukrade je lopov, onaj koji laže je lažov. I to su kategorije suprotne osnovnim moralnim principima kao i onome što piše u deset Božijih zapovesti.
Ne može se tek tako prenebregavati činjenica da su izbori pokradeni, a da aktuelna vlast, pre svega predsednik države, govori da su najpošteniji i najčistiji do sada. Potvrda toga da nijedna državna institucija, pre svega tužilaštvo, nije istražilo navode i dokaze opozicije za masovna preseljenja birača, oko 100.000, fantomske potpise, kupovinu glasova, a o pretnjama, ucenama, bugarskim vozovima da se i ne priča jer se to, nažalost, podrazumeva.
Da li će i kada, na primer, biti poznato kako to doživljava državna tužiteljka Zagorka Dolovac kojoj je u opisu posla da reaguje na svaki pomen kriminala. Ili, Dragan Bujošević, poznat po sloganu „Nije srpski ćutati“, kad javni servis, RTS, radi sve suprotno postulatima novinarstva. Uz to, ovaj nekadašnji uzorni novinar, prekršio je i zakon ove zemlje, pa se baškari u direktorskoj fotelji iako bi trebalo da uživa u penzionerskim prinadležnostima i slobodom vremenu.
Kakva je tek svest i savest ministra policije Bratislava Gašića kad čitav policijski korpus radi upravo protiv zakona, unoseći u prebivališta i ljude koji nemaju nikakva prava na to, a naravno tu je i ozloglašeni minstar za lokalnu samoupravu Martinović, gde su se desile neverovatne zloupotrebe prekrajanjem biračkih spiskova i ozakonjenjem fantomskih glasača.
Upravo ovde i leži linija razdvajanja ličnog i kolektivnog, moralnog i nemoralnog, jer je tu osnovna odlika ljudskog bića. Kada se krše moralne norme, kao što je to pisao Dostojevski „da ako Bog ne postoji, onda je sve dozvoljeno“, dalji putevi su veoma upitni, odnosno vode u sunovrat.
I zapravo u ovoj međupauzi, da li će se sve nastaviti po starom, da se i dalje kradu izbori, a to je osnovno demokratsko pravo, ili će se ići drugim putem, čistim i poštenim, pitanje je i dalja sudbina ovog naroda, a naravno, to zavisi od pojedinca, odnosno građanina kao nosioca suverene vlasti. To je i moralni izbor, jer su ovo do sada bili „čisto i nedvosmisleno“ pokradeni izbori, pre svega zato što je iza toga stajala čitava državna mašinerija, medijske manipulacije i neiscrpna količina novca uzetih od tih istih građana.
Mnogo toga podseća na lokalne izbore u Šapcu 2020, kada su naprednjaci besomučno kupovali glasove, pretili, ucenjivali, i imali svu pomoć pravosuđa. Ovoga puta otišlo se i mnogo dalje, brutlnije i neskriveno, dovođeni su potplaćni birači iz drugih sredina i država, policija i državna uprava bili su saučesnici. I to Evropa i svet do sada nisu videli, takvu očitu krađu, ali izbor je individualan, pre svega kod građana Srbije. Hoće li se i dalje u Srbiji na ovaj način ne samo birati već i živeti!
Dragan Eraković
