Lični stav: Hanibal Kovač

„Kvo licet Jovi non licet bovi“ – po Vuku pisano ćirilicom a u prevodu – Što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu. Dakle, Vučić je sebe već odavno proglasio i proizveo u Jupitera ove nam naše Srbije, pune volova i konja… Tako nam i treba. Dakako, u tom kontekstu i iz tog razloga, Vučić sebi dozvoljava apsolutno sve pa čak i da komentariše ono što se komentarisati ne sme ili ne bi trebalo. Vrhunac premijerovog palamuđenja je teza o zamerkama o njegovom nedostatku radnog staža pre politike poredeći sebe samoga sa Zoranom Đinđićem koji, eto, kako reče Vučko ni on nije imao radni staž pre nego što je postao premijer.Vučić ima i svoju diviziju glasača i on je njihov Maksim i lupa po njima a i po sebi da to pas s maslom ne može da pojede ali zato verni članovi SNS-a gutaju sve kao „babuška muve“. To što je Zoran Đinđić doktorirao filozofiju, radio na univerzitetu kao profesor pa i to što se bavio privatnim biznisom i to ozbiljnim, to što je pisao recenzije knjiga za najjače izdavačke kuće, po Vučiću nije bilo niti postojalo. Đinđić radnog staža u radnoj knjižici ima više godina nego njegova deca zajedno života… I sad, jebi ga, kako verovati premijeru-Jupiteru samoproglašenom koji od sopstvenog zrcala i lika u njemu ništa dalje ne vidi… Kako ono reče Njegoš u Gorskom vijencu o zrcalu i… nešto sam zaboravio… Imao sam keca iz književnosti!

P.S. Jbg, mali Šabac i eto mali je i potpisnik ovih redova ali je bio jako blizak sa pokojnim Zokijem i ovo pisah iz krajnje ličnih razloga jer smo nas dvojica a često i Bradoks opušteno i gotovo privatno ćaskali sa njim o deci, fudbalu, muzici pa čak i o modi. Taj deo istorije i činjenice ne može niko obrisati a ni oteti. Eee, moj Vučiću…