Zapisi iz pomračenog grada
Nevreme koje je sinoć zahvatilo Šabac nanelo je ogromnu materijalnu štetu mnogim građanima ali i gradskim ustanovama. Vetar je nosio krovove, lomio drveća, električne stubove…
U ovom trenutku, iako je već prošlo 11 časova, građani nemaju gde, i od koga, da se informišu o posledicama nevremena (osim na društvenim mrežama). Da saznaju kolika je šteta i kome, eventualno, da se jave ako im je pomoć potrebna.
Štab za vanredne situacije je zasedao pre neki dan i doneo „istorijsku“ odluku o ukidanju vanrednog stanja vezanog za koronu. Time su obavili „lavovski“ posao pa je, izgleda, vreme da se malo odmore. A o posledicama ovog nevremena, kako izgleda, obavestiće nas 2025. godine.
Međutim, i ovo nevreme je još jednom pokazalo svu bahatost i neodgovornost, uzurpatorske, lokalne vlast. Jednostavno nije ih briga ni za grad a kamo li za građane. Pod uslovom da u pitanju nije neki „unosnoji“ posao, poput asfaltiranja, šljunčenja, kopanja kanala…, od koga, priča se po gradu, pojedinci imaju veliku ličnu korist. Ili narodski rečeno „ugrađuju se“!
Ali nije „pljačka“ gradske kase najveći problem građana Šapca. Novca je bilo, ima ga i biće ga… Problem je mnogo dublji, teži i neizlečiviji…
Eto, na primer, jutros se u Redakciju „Podrinskih“ javio veliki broj naših mladih sugrađana koji su imali želju da pomognu svom gradu i da, koliko mogu, doprinesu saniranju nastale štete. Neko bi to nazvao, društveno korisan rad kojim se kod mladih ljudi stvaraju pozitivne vrednosti, privrženost zavičaju, radne i svake druge, naročito u ovo vreme, potrebne ljudske osobine…
Ali, avaj! Nih nije imao ko ni da pozove ni da okupi. A direktiva iz Beograda, od onog taksiste, nije stigla… Ni Birmančević se ne pojavi. Bar da donese onaj pečat i udri „mur na tur“… bilo kome!
Tako je još jedna lepa prilika, da se učini nešto dobro ovom gradu, bespovratno propala. Naravno u nakaradnom sistemu koji je uspostavila Srpska napredna stranka neki drugi mladi ljudi dobiće šansu. Botovi! Najveće ljudsko zlo i pošast koju je ovaj grad zadesio. Oni neće izaći da počiste nered (od nevremena) po gradu ali će zato, po nalogu onoga ko „u daire udara“, doprineti da se poveća „nered“ u moralu, domaćem vaspitanju, poštenju, poštovanju svih onih koji drugačije misle… Jer, to je njihova budućnost, kojoj teže i od koje dobro žive…
Naravno ovo nevreme ukazalo je i na još jednu nesreću kojoj su doprineli ovi „uzurpatori i kradljivci“ gradske vlasti. Nisam siguran da ćete, iz prve, pogoditi jer su vam se čula već navikla na tminu i mrak (naravno nije pozorišni).
Da, u pitanju je medijski mrak u kojem Šabac, i građani, žive već nekoliko godina. Mrak kupljen novcem svih građana. Kao u raspale duše svih onih, koji sebe nazivaju novinarima, bogato uhlebljenih u poniznosti da služe satrapima.
Zaboravili ste, poštovani čitaoci, da je Šabac do skora bio najinformisaniju grad u državi. Da je, recimo, za vreme poplava celokupna javnost Srbije, putem „Podrinskih“ bila pravovremeno, odgovorno i tačno obaveštavana o svemu što se događalo. Ali i pre toga a i posle.
Zaboravili ste, nažalost, da je Televizija Šabac (ne postoji više) bila uvek na licu mesta, pa bilo šta da se dešavalo, i uvek imala nekog sagovornika iz gradske vlasti. U bilo kom delu dana i noći. I nije mogle da bude: „neka sutra ću“, „samo da popijem kaficu“… Moralo je sad i odmah! Jer, građani su imali pravo da znaju istinu…
Mnogo toga ste već zaboravili…
A oni baš i računaju na to vaše loše pamćenje i zato vam i serviraju laži i obmane…
I kao što jednom več napisah: „Nije sve tako crno kao što izgleda, mnogo je gore“..
Procenite sami…
Ivan Kovačević
