NOVE KNJIGE – Milorad Miša Reljić
Milorada Mišu Reljića znam kao muzičara koji je svirao u mnogim šabačkim grupama, različitih pravaca i žanrova. Svirao je harmoniku, i u bendu ‘Sarkofag’, a s bendom ‘Crveni šal’, nastupali su na promociji knjige Mirjane i Dragana Filipovića, u izdanju Ivana Kovačevića i njegovog čuvenog, danas nepostojećeg, NIP ‘Zaslona’. Sada je čan benda ‘Ena i Galaxy’. Miša i ja često se sretnemo u Benskoj bari, komšije smo. Kao notorni šetači, srećemo se i na Starom gradu. Jednom, Miša reče počeo je da piše poeziju, što me je obradovalo, ne i iznenadilo, Šabac je svojevrsni rasadnik ne samo muzičara, nego i literata, slikara i glumaca. Nije uspeo da mi pojasni koja je to vrsta lirike, kadgod smo zajedno eto nekoga poznanika, i razvezemo sećanja na Šabac naše mladosti, i na vreme kad je Benska bara bila, u proleće i leto, oaza podzemnih voda, trstike, perunike, divljeg lotosa, a zimi klizalište, i mesto za sankanje i grudvanje. Ovih dana, eto Miše kod mene, s divnim poklonom. Objavio je knjigu poezije ‘Jedan pogled kroz dvogled’. Sam naziv asocirao me, opet, na Bensku baru, ne ovu po čijim zidovima nove generacije pišu ‘Bare, centar sveta’, nego onu našu, iz prošlih dana, kada je na uglu tadašnje zgrade koju smo nazivali ‘Navipova’, bila prodavnica ruskih teleskopa, durbina i dvogleda, pa smo kupovali i ‘bacali jedan pogled kroz dvogled’. Kad je Miša otišao, počeo sam prelistavanje knjige i čitanje. Najpre posveta meni, na poklon primerku. Potom, ono što me uvek obraduje, nema osvrta nekog od književnih kritičara, nego obraćanje samog autora čitaocima. Piše Miša: ‘Poštovani čitaoče, ovu zbirku pesama posvećujem deci i svima onima koji koji istinski uživaju u dečjoj igri, smehu, i nesputanoj radosti njihovoj. Ako i Ti, makar sasvim odrastao, u ovome stvarnom svetu, poželiš da bar za tren otputuješ u neki drugi, nežniji, iskreniji, čudesniji, i kao Jovica,se prišunjaš oblacima pentrajući se po čarobnom pasulju, pridruži nam se. Dobrodošao si!’.
MAČIJA SERENADA
Noću, kad zasijaju zvezde,
U jednom mračnom kvartu,
Koncert daje mačiji hor,
U dvočetvrtinskom taktu.
Zavijaju i cvile složno,
Kao da ih zubi bole,
Ne brinu o kućnom redu,
Ni da li ih komšije vole.
Miodrag Miša Reljić
Dok čitam Mišine pesme, čujem ciku i smeh dece na novom ‘benskobarskom’ igralištu ispod moje terase. ‘Devojčice i dečaci, kao na filmskoj traci’, piše naš Miša. I kao da je to ‘klapa’ Mišinog junaka Jovice: Mali Kolja, kome majka pred spavanje, čita bajke. Mali Voja, koji na tv ekranu vidi ‘neka Kina’, gde je fina klima, pa Meksiko, Španija, Indija, Galapagos, ‘ili tome slično’. Na igralištu, i u pesmama, Mihailo i Veca, u igri prednjače. Pa Steva i Pera, kao Petar Pan i kapetan Kuka, ‘gusar’ Miša i njegov brat Bane, dok ‘negde od Save, teturajuć’ ko stari gusak, zalutali kišni oblak ne donese pljusak’. Ni kiša deci ne smeta, ispod kišobrana jedna Ana. Pa Kreza, ‘taj baš zna da se zeza’, i njegova sestra Danica. U pesmama su, s decom, ovog puta kod kuće, i kućni ljubimci, psići i mačke, i razne gumene i plišane igračke. Mnoga deca stasala i za školu, manje igre, i čatovanja na netu, mora da se uči, a ne kao ‘onaj Peđa što pred tablom stoji, naučio nije sprski, pa se znoji’. Pa tužno lice jedne Ivane, koja briše oči bluzom, zbog slabe iz matematike. Ne seća se svih formula, problema i teorema, ‘ali pamti stih na tabli, kojuje neki dečak njoj uputio: Ti si moja šećerlema!’. U tome sanjarenju, ne ometa je ni ‘Mačija serenada’.
Čitajući, u jednom dahu, pesme Milorada Miše Reljića, pune slikovitih prizora s dečijih igrališta i soba, ali pune i melodije i ritma, i mi, stari, postajemo ponovo deca, i kažemo, s pravom, ono znano nam: Od kolevke pa do groba najlepše je dečje doba’.
Mišin pesnički prvenac, ‘Jedan pogled kroz dvogled’, objavili su autor i beogradska ‘Čigoja šptampa’. Ilustracije su delo Mišine kćerke Katarine Reljić. Miša je rođen u Šapcu, 1959. Tu je odrastao i živi s porodicom.
Ivan Glišić, književnik
Knjiga Poklon primerak
Foto naslovna: Miodrag Miša Reljić
