Predsedničko udvorištvo
Dan pobede nad fašizmom, deveti maj, skrajnut je u Srbiji, koja je dala veliki doprinos toj pobedi, posetom predsednika Kine Si Đinpinga. Na stranu značaj “čeličnog prijateljstva“ sa ekonomskom i političkom velesilom, ali vidno je bilo neprimereno preterivanje u snishodljivosti i udvorištvu srpskog predsednika Aleksandra Vučića u tom susretu.
Nekako se zaboravlja da po Ustavu predsednik države predstavlja zemlju i njene građane, očekuje se – dostojno te države. Nije zgoreg podsetiti kako su sedamdesetih i osamdesetih godina dočekivani strani državnici moćnih zemalja. Tako je 1970. predsednik SAD Ričard Nikson dočekan uz veliku državnu pompu, ali nije bilo toliko zabrana za građane, a, na primer, on je zaustavio kolonu automobila na raskrsnici kod „Londona“ i delio sladoled tim istim građanima.
I drugi američki predsednik, Džimi Karter, došao je u Beograd sa suprugom, nakon sahrane predsednika SFRJ Josipa Broza, i mimo nekih zvaničnih protokola posetio restoran u Topčideru. I to bez nekog udaljavanja ostalih gostiju, verovatno pripadnika tajnih službi. Tih godina u posetu Beogradu došao je i prvi čovek tadašnje druge velesile, SSSR, Leonid Brežnjev, koji je opet održao predavanje na Beogradskom univerzitetu, a poziv je bio javan za prisustvo tome događaju. Slično je bilo i sa predsednikom Francuske Valeri Žiskar d` Estenom, opet na Beogradskom univerzitetu. Nije bilo prekidanja TV programa zbog sletanja na aerodrom, dovoženja partijskih poslušnika iz unutrašnjosti da pozdrave kineskog predsednika, silnog protokola potpisivanja 28 ugovora, a pogotovo onaj o sveobuhvatom strateškom partnertsvu…
Iako najavljena kao dvodnevna poseta, kineski predsednik boravio je ukupno 20 časova u Srbiji. Ali, još manje je u Srbiji boravio ruski predsednik Vladimir Putin u oktobru 2014, šest sati, a priređena mu je i vojna parada, koju će mnogi pamtiti po kiši i pokislim predstavnicima srpskih vlasti. Druga poseta Putina naprednjačkom režimu bila je 19. januara 2019, poznata po maniru da je došlo 1.300 autobusa sa građanima iz drugh gradova, i čuvenog obraćanja ”Hvala na družbi!”.
Za mnoge je ostala tajna šta je bilo sa kučetom šarplanincem Pašom, koji je poklonjen Putinu.
Pored ove poniznosti srpskih vlasti upadljiva je, s druge strane, strogost prema sopstvenim građanima. Tako da se stanovnici glavnog grada obavezuju da ne podižu roletne, da ne izlaze bez potrebe iz svojih stanova, negde je uopšte zabranjeno kretanje, a sve nekako liči da i život mora da stane u velegradu tokom tih poseta. I za upoređenje “čeličnog prijateljstva” najrečitija je ekonomija. Kina jeste uložila 18 milijardi evra, ali ovde se ruda bakra i zlata kopa svom mogućom snagom, a kao izvoz beleži se njihov koncentrat i to u Kinu, dok je rudna renta do pet odsto. Uz to, besomučno se izvozi i drvo u trupcima, a da bi ono odraslo potrebne su decenije, plus što je to najniži oblik prihodovanja.
Jeste, Kina je donirala sada 25 miliona evra Srbiji, a zaboravlja se da su donacije Evropske unije oko četiri milijarde evra, i oko milijardu dolara iz SAD. Pa sad, zašto je onda zaboravljen Dan Evrope?!
Dragan Eraković
