Domanović ponovo među Srbima
Obavezna lektira u osnovnoj i srednjoj školi su satire Radoja Domanovića. Pored ostalog tu je i „Marko Kraljević ponovo među Srbima“, gde se pokazala i anahronost ali i večita glupost. Jedna od najvažnijih konstanti je tzv. javno mnjenje, od mniti iliti misliti, a ono govori o istom. Javno mnjenje u Srbiji formira se, uglavnom, na osnovu televizija sa nacionalnom frekvencijom, sa oko 60 odsto populacije. A zna se da se ovo nacionalno dobro dodeljuje po stranačkom principu, i, pokazalo se, da te televizije ne prate date elaborate, pa čak ni zakonske odredbe o zabrani širenja verske, nacionalne i druge mržnje, a to potvrđuju i javni TV servisi, koji ne poštuju ustavnu odredbu da su dužni da istinito, pravovremeno i celovito izveštavaju o najznačajnijim pitanjima za društvo.
Elem, pa se tako, po anketema, gotovo polovina građana izjašnjava protiv Evropske unije, a velikim delom smatra da su Rusija i Kina najveći prijatelji Srbije. Protivno zdravom razumu je protivljenje egzaktnim činjenicama: Evropska unija donirala je četiri milijarde evra a SAD jednu milijardu dolara. Poređenja radi Maršalov plan je sa nekih 13 milijardi dolara obnovio i stvorio ovakvu Evropu posle Drugog svetskog rata.
Ove donacije su pare poreskih obveznika, dakle poklon građana Evropske unije. Takođe, oko dve trećine spoljno-trgovinske razmene Srbija ima sa Evropskom unijom. Pride tome investicije iz mahom Evropske unije iznose oko četiri milijarde evra godišnje, a još tolike su i doznake iz dijaspore, većinom uz Evropske unije i SAD. Zbog toga je dinar tako stabilan, a naprednjačka vlast tako samouverena.
Takođe, ako igde postoje bolje uređene države to su u Evropi, od nordijskih zemalja do Nemačke i Francuske. Od vladavine prava, socijalne zaštite, slobode medija, naravno i životnog standarda…
S druge strane Rusija je izolovana od svih evropskih država izuzev Belorusije i Srbije, i očigledno da je u pitanju novi Berlinski zid, koji ovakva Srbija, pod vođstvom SNS i SPS, nikada nije shvatila. Dovoljno je pomenuti gde su sada Slovenija, Češka, Mađarska, pa i Rumunija i Bugarska, u odnosu na ono što je nekada bila SFRJ.
Malo istorije nije naodmet: povlačenje Rusije 1812. i propast Prvog srpskog ustanka; stvaranje Velike Bugarske 1878. što je sprečeno Berlinskim kongresom; pakt Staljina i Hitlera; rat sa Finskom i osvajanje deset odsto teritorije suseda; komadanje Poljske, masovna ubistva u Katinskoj šumi i nemušto nepomaganje Varšavskog ustanka; Rezolucija Informibiroa 1948; gušenje ustanka u Mađarskoj 1956. i Praškog proleća 1968…
Jeste Rusija velika nacija, ali je to pre svega zbog Tolstoja, Dostojevskog, Lomonosova i drugih velikana, ali po civilizacijskim dometima sada se praktično isključila iz Evrope.
No, kao što je to već pisao Domanović, u „Mrtvom moru“, „Stradiji“, „Vođi“… od izbora po pravilu izabere se – loše.
Dragan Eraković
