Najslađa jagoda u Srbiji, gaji se u Pocerini. Pelcer te najslađe jagode, prenet je u Goraždevac, na Kosovo i Metohiju. Nekoliko porodica započelo je novu eru svoje poljoprivredne proizvodnje. Od Šapca su dobili savete i punu podršku, nesebično Šapčani su podelili i svoje znanje i iskustvo pa je proizvodnja jagode počela i na Kosmetu.
Većina porodica, koje su učestvovale u projektu, u leto prošle godine proširila je svoju proizvodnju. Jagoda im je sada jedna od osnovnih delatnosti, a u svom kraju postali su prvi poljoprivrednici sa savremenim zasadima ovog crvenog voća.
Porodica Mladena Stevanovića, uz prethodnih pet hiljada struka jagode, prošle godine proširila je svoju plantažu u Goraždevcu za još 7.5 hiljada sadnica.
„Slično su uradili svi koji su učestvovali u projektu i počeli sa jagodarstvom. Videli smo da uz trud, jagoda može da da lep prinos, i dobru zaradu. Najbitnije, što smo dobili, jeste prijateljstvo sa Šapčanima. U svakom momentu ja mogu da pozovem Predraga Srdanovića, pitam ga za mišljenje, koji preparat sad da kupim, šta sada da uradim… Ne možete da verujete koliku podršku imamo i koliko nam ta stručna pomoć znači. Prošle godine sam imao prinos od oko kilogram po struku jagode, što je kažu idealno“, priča Mladen Stevanović iz Goraždevca za Podrinske.
Kako jagode proizvedene na ovaj način na Kosmetu nema, novopečeni jagodari nisu imali problema ni sa plasmanom svojih proizvoda ni sa cenom istih.
„Mi smo skoro sve prodali kod kuće. Čak smo napravili štand odmah do jagoda i čim uberemo prodamo. Kupci su prezadovoljni kvalitetom koji smo mi uz pomoć Šapčana postigli. Pre nekoliko dana, kupac koji je prošle godine uzimao jagodu od mene doneo je ambalažu za ovu godinu. Iako berba neće početi za minimum 20-ak dana, on je hteo da se osigura da ću rod prodati njemu“, kaže Mladen Stevanović.
Za jagodu je potrebna voda, navodnjavanje je jedan od osnovnih preduslova za uspešnu proizvodnju. Kao što je to pre nekoliko godina bio slučaj i u Pocerini, tako je i na Kosovu i Metohiji, poljoprivrednici muku muče sa vodom.
„Proširili smo zasad jagode, više nego duplo smo povećali, ali imamo problem sa vodom. Počeli su da nam presušuju bunari, ovde je voda bila na 10-ak metara dubine, ali moj bunar je prošle godine presušio“, objašnjava Stevanović.
Sada već jagodarska porodica Stevanović, maksimalne napore ulaže u svoj zasad, kako bi do zrenja uspeli što bolje da odneguju biljku, te i ove godine očekuju dobar prinos.
