Srpsko predpolitičko doba
I posle tri decenije od prvih višestranačkih izbora u Srbiji se još nisu stekli uslovi za demokratske izbore. Čak ni nakon opozicionog bojkotavanja prethodnih izbora i navodnog prodemokratskog upliva Evropske unije, izbori u nedelju održavaju se nakon besomučne naprednjačke kampanje i, pre svih i svega, njihovog predsednika Aleksandra Vučića. Za ovih proteklih deset godina televizije sa nacionalnom frekvencijom bile su oružje propagande vladajuće klike, a uz put satanizovana je čitava opozicija. S razlogom koji najbolje zna nekadašnji ministar informisanja krajem devedesetih godina Aleksandar Vučić, uništivši profesionalne i kritičke medije jer oko 60 odsto građana Srbije informiše se preko televizije. Čak ni javni TV servisi, navodno “vaše pravo da znate sve“ i koje finansiraju svi građani, su nemilosrdni propagandni aparat. I onda čudo nad čudima deluje ako se desetak dana pred izbore da po pola sata Draganu Đilasu ili Mariniki Tepić da na RTS anuliliraju sve ono čime su bili obasipani, sa najgorim mogućim tvrdnjama, a da nije poštovana ni zakonska odredba o demantiju, ili još gore po medije, da neobjektivno informišu javnost, što je obaveza po Ustavu. Manje do deset odsto građana informiše se iz štampanih medija, a tamo caruju Informer, Alo, Srpski telegraf, koji se barem hiljadu puta godišnje ogluše o Kodeks novinara.
Ne poštuju se ni ustavne odredbe da nema pritisaka na birače, ucena, kupovine glasova, i svih drugih marifetluka koji su se dobrano potvrdili u dosadašnjoj političkoj naprednjačkoj praksi. Najeklatantniji primer su lokalni izbori u Šapcu, gde je Izborna komosija u prvi mah poništila izbore na svih sto birališta. A bilo je svega: bugarskih vozova, dovođenja i kontrola birača, ucena, kupovine glasova do falsifikovanih glasačkih listića. Ni to nije bilo dovoljno, već se uz pomoć Ustavnog suda, koji ne reaguje na ustavne žalbe a dužan je to hitno da uradi; i Upravnog suda u Novom Sadu, koji ne razmatra primedbe i dokaze, ponavlja izbore na 27 biračkih mesta, a kasnije na šest. Naravno, ni do danas se ne oglašava Ustavni sud. Šabac je ogledno polje naprednjaka dokle mogu da idu uz pomoć republičkih vlasti, tako da su bagerom, motkama, čekićima, nasrnuli na demostrante na mostu, dok se policija kukavički povukla. Ni u jednom gradu se nije desilo da se objave poternice za novinarkom koja je ukazala na brojne kriminalne radnje u politici, mladog advokata koji brani nepravedno okrivljene, kao i jedno maloletno lice koje nikako ne bi smelo da sa likom i punim imenom i prezimenom javno izloži. Naravno, čitavo tužilaštvo i pravosuđe kukavički ćuti. Kad su oni centralni mediji pod direktnom upravom Aleksandra Vučića, a oni lokalni uništeni svim i svačim, onda teško da može da se govori o nekim fer izbornim uslovima. A uz to prikrivena su brojna nepočinstva vlasti: rušenje u Savamali, „Krušik“, “Jovanjica”, afera helikopter, sprega vlasti i mafije kao u slučaju bande Veljka Belivuka, ugovori sa Rio Tintom, Kinezima, Arapima…
Sakriva se i ono što su notorne činjenice: da je Srbija duplirala dug koji sada iznosi 30 milijardi evra, da je za sudske penale samo u ovoj godini planirano 280 miliona evra a za ovih deset godina to je milijarda evra, da se u javnim nabavkama godišnje nekako mimo zakona prelije milijarda evra, da se auto-putevi plaćaju dva, tri puta više po kilometru nego što koštaju u Evropi… Zaboravilo se da je Srbija pod vlašću socijalista i radikala bila izopštena od sveta, isterana iz Ujedinjenih nacija devedestih godina, da je ovde bila najveća svetska inflacija, da je 2000. godine Bruto društveni proizvod došao na šest milijardi dolara. Do 2008., do Svetske ekonomske krize, rast BDP bio je prosečno 6,1 odsto, i da je te godine iznosio 52 milijardi evra. To je dostignuto tek prošle godine, a prosek za ovu deceniju preobučenih radikala i „naprednih“ socijalista bio je svega nešto više od tri odsto godišnje, i to sve sa „zlatnim dobom“.
Bilo kako bilo, izbori su prilika da se pokaže volja građanina, kao što piše u Ustavu da je on najviši nosilac vlasti, ali, eto, to mnogo zavisi od karaktera i vrednosti kojima se taj građanih upravlja.
Dragan Eraković
