Predpolitička Srbija (3)
Iz narodnog predanja poznato je kako je Marko Kraljević potegao nož iz potaje i ubio Musu Kesedžiju. U politici očekivalo bi se barem minimum fer-pleja, ali očigledno da naprednjacima, sa njihovim vođom Aleksandrom Vučićem, ništa nije sveto. U Novom Sadu, Srpskoj Atini i predstojećoj kulturnoj prestonici Evrope, održani su izbori za savete mesnih zajednica. To po nekim zakonima i praksi i nisu izbori sa stranačkim obeležjima, već, pre svega, izbori sa građanskom pristojnom notom, gde bi trebalo da se rašavaju problemi malih životnih sredina. Ali, vladajući SNS u Novom Sadu nije ostale političke činioce obavestila o izborima, a nastupila je sa svom mogućom silom. Prepoznatljivo: džipovi iz kojih iskaču nabildovani momci, spiskovi sa građanima, obilasci domaćinstava, pretnje i ucene, ali i podmićivanja sa zejtinom ili nekom mizernom dobiti iz paketa za siromašne. O ozbiljnosti ovih izbora govori i to, kako to samo znaju naprednjaci, da su bili angažovani i brat predsednika države, Andrej Vučić, gde se sada javno objavljuje da je člana najvišeg rukovodstva, kao i gradonačelnik Miloš Vučević. Međutim, desilo se ne malo čudo da su u centralnim, dakle onim kultivisanim mesnim zajednicama, gde se jasno prepoznaju građani sa dignitetom, i na veliko iznenađenje naprednjaka, ovi sasvim obični građani osvojili vladajuću većinu. Naravno da je osnovni razlog kvalitet tih ljudi iz lokalnih sredina, ali ima tu i inata, i zbog one preterane alavosti, da li baš svu vlast moraju da uzmu naprednjaci. To je i neko upozorenje ne samo vladajućoj stranci već i poslovično neposlovnoj opoziciji. Prošlo je već pola godine a da se ne naziru pomaci u izbornoj utakmici. Naravno da vlast opstruira sve što bi doprinelo iole fer izbornim uslovima, ali ni opozicija nikako da stavi prst na čelo, dokle da se vrti u krug i šta se to promenilo. Nekako se očekuje da Evropska unija doprinese uslovima za poštenim izborima, ali evo već letnjih godišnjih odmora, velike pauze do septembra, a onda i ako bude nekog pomaka to je kratko vreme da se promeni makar malo medijska slika. Ako već gotovo deceniju sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, a tako se informiše oko 60 odsto građana, otvoreno dezinformiše javnost i navija za režim, onda je nekih šest meseci do izbora jako kratko vreme za se karte promene. I po Ustavu i po Zakonu o javnom informisanju svi mediji su dužni da objektivno, pavovremeno i celovito infomrišu građane. S druge strane preostaju i nužne tehničke pripreme, da se utvrdi pravi broj birača, da se osposobe čuvari kutija i oni koji sprovode biračko pravo. Primera radi u Šapcu su nagovešteni fer izbori, i to je pokazano kada je Gradska izborna komisija na svih sto biračkih mesta poništila izbore zbog krađe, kupovine glasova, falsifikovanja glasačkih listića… Ali, onda ulogu preuzimaju nadležne institucije Ustavni i Upravni sud, koje bi trebalo da brane zakon, ali nisu… Iako opozicija ukazuje da bi mogla da dobije beogradske izbore, i to je na dugom štapu. Nije dovoljno što je prestonica unakažena po svim merilima, već što na izborima odlučuje i velki broj građana sa periferije, od Ovče, Borče, Surčina, Mladenovca, do Obrenovca…
Ma kako ova naprednjačka vlast bila pogubna, sa kadrovima kojima se mnogo šta može zameriti, pre svega stručnost ali i upletenost sa mafijaškim krugovima, ne malo začuđuje i indoletnost opozicije, gde se i dan danas nadgornjevaju politički prvaci o nekakvom čistunstvu i kredibilnosti. Zar nije pobedu protiv Miloševićevog režima donela pragmatičnost Zorana Đinđića i da je važno pobediti zlo a sujete staviti u drugi plan. Kasnije, u drugim, demokratskim prilikama, može se govoriti o političkim razlikama, ideologijama, ali da konačno građani dobiju državu gde će jasno podeliti zakonodavna, izbvršna i sudska vlast. To je alfa i omega savremene države i osnova za boljitak Srbije.
Dragan Eraković