Nakon gotovo dva meseca protesta “Sebija protv nasilja“ vlast, odnosno Aleksandar Vučić, nema nameru da ispuni zahteve sa protesta. Oni su, pre svega, usmereni na promene u medijskoj sferi, koje bi bile preduslov nekih iole pravednijih izbornih uslova.
Ono što predsednik Vučić nudi to su izbori, ali po njegovim pravilima, i zna da bi tada opozicija malo šta promenila. Izvesno je da će lokalni izbori biti u proleće naredne godine, a ne postoje nikakve naznake da će se naprednjački sistem bilo šta promeniti.
Elem, kako to izgleda na primeru Šapca 2020. godine. Naprednjačka mašinerija nije se mnogo trudila u predizbornim aktivnostima, znajući da ima glavni adut, po mafijaškom principu: plaćanja i ucene. Glasovi su se plaćali od dve do pet hiljada dinara, a vodilo se strogo računa kako će “klijenti“ glasati jer su to nadgledale i kriminogene grupe. One naravno rade vrlo efikasno i organizovano, sarađujući međusobno, često iz druge sredine.
Novac je, naravno, od svih građana, jer ko bi mogao da utvrdi kako se dobijaju poslovi od države, na javnim nabavkama, po poznatom principu jednog ili dva ponuđača. Tu su i ucene zaposlenih u javnom sektoru, obezbeđivanje kapilarnih glasova, imena socijalno ugroženih i onih koji ne mogu da izađu na birališta, a tu su, naravno, prvi „drugovi“ iz vlasti.
Na sve to desilo se u Šapcu da je Gradska izborna komisija poništila izbore na svih sto biračkih mesta, zbog raznih nepravilnosti, što je jedinstven primer u novijoj političkoj istoriji ne samo Srbije već i šire. Onda na scenu stupa državni aparat, pa Upravni sud u Novom Sadu poništava izbore na „samo“ 27 birališta, a tu je i Ustavni sud koji uopšte ne reaguje na uložene žalbe i podnete dokaze.
Pored ostalog jedan naknadno ubačen dokument za naprednjačku listu. Nema reagovanja ni tužilaštava ni policije na više od 30 tužbi sa dokazima za trgovinu glasovima i uticajem, a kao da nisu ni postojali falsifikovani glasački listići.
I kruna svega, Gradskoj izbornoj komisij policija nije mogla da garantuje bezbednost, i u noći konačne odluke u zgradi gradske uprave šetali su se i vidno pretili funkcioneri SNS.
Uprkos svemu lista SNS imala je oko 900 glasova više od prodemokratske koalicije, a tu je bio i bojkot stranaka koje nisu želelele da izađu na izbore.
Naravno, da pod takvim uslovima nema ništa od ustavom garantovanih slobodnih i demokratskih izbora, i da se pobednik zna unapred. No, ovi protesti su prilika da se građani izbore za normalan izborni proces, po demokratskim principima.
Primera radi, još 1990. godine, na prvim višestranačkim izborima sudija Okružnog suda u Šapcu uputio je novinare tadašnjeg „Glasa Podrinja“ i Radio Šapca kako da postupaju, i da ne favorizuju nijednu listu ili kandidata. Nažalost, još od onda pokazalo se da u Srbiji ne može da se slobodno glasa, izuzev perioda nakon demokratskih promena do 2012. godine.
Od tada, kako reče ona studentkinja na protestu u Beogradu, više od polovine svog života živi u nekom neslobodnom svetu. A to pravo glasa osnovno je demokratsko pravo, da građanin bira i bude biran, a uz to građanin je nosilac najviše, suverene vlasti.
Dragan Eraković
