Humoreskica
Zima polako stiže i na ove prostore, a stabilizacija zemlje se nikako ne nazire. Onomad su se u tri manje opštine održali lokalni izbori i to je bila prilika da ova vlast po ko zna koji put pokaže svoje mišiće. Sve što je bilo spremno da mlati, da zastrašuje, da preti i podmićuje, sjatilo se u pomenute tri opštine. Toga dana ćacilend je opusteo, jer su „studenti koji žele da uče“ krenuli na praktičnu obuku koju su predočili poštenim biračima. Neko sa palijom, neko sa pajserom, neko na motoru sa prekrivenim tablicama, neko sa fantomkom na glavi, neko… Bio je to pravi srpski običaj po receptu onih kojima je izliv vlasti na mozak dostigao maksimalne razmere. Tim povodom se u seoskoj birtiji „Kod Ace Pljačke“ neko veče iskupilo uobičajeno društvance da uz vino i kuvanu rakiju analizira stanje u društvu.
– Gospodo seljaci i poštena inteligencijo, videste li kako je u tri opštine pobedila Srbija koja je za mir i stabilnost! – zajapureno će Miloje.
– Misliš, videsmo li kako je opet radio „bugarski voz“, pa podmićivanje, pa ucene, pa zastrašivanje, pa funkcionerska kampanja, pa… – poče Simeun da nabraja.
– A radile su i metalne štangle. Jednu je po glavi dobio i narodni poslanik koji se ne slaže sa ovima na vlasti – nadoveza se Alimpije.
– Ovi izbori su pokazali po ko zna koji put, da ova vlast neće dozvoliti poštene izbore, jer zna da bi u njima bila oduvana – ubaci se Radoje.
– A mi seljaci ćemo da rintamo i gledamo u nebo, dok nam država zavlači ruke u džepove – zavapi Krstivoje.
– More, ljudi, imam ja jedan predlog – javi se Sreten.
– Da čujemo? – upita Milisav.
– Da vi lepo meni sutra sabajle dođete da oborimo onog mog vepra od trista kila, pa da uz meze i vince zapavamo onu našu – predloži Gradimir.
– A, koja beše ta naša? – upita Životije.
– Pa, ona, „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…! – odgovori Gradimir, a njegov predlog svi prisutni prihvatiše.
Prihvatio je i deda Pantelija, jer on zna da samo udruženi možemo sve ovo da preživimo.
Rade Đergović
