Studentski pokret na prekretnici
Za 28. decembar studenti su najavili prikupljanje potpisa za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Osnovna zamisao je da građani u svim sredinama, pored onih u gradovima i većim mestima, imaju mogućnost da iskažu svoju volju, i da na taj način praktično održe referendum.
Iako studentski potesti beleže pad u masovnosti i učestalosti oni nisu stali, što govori o njihovoj snazi i vitalnosti. Prethodni protesti bili su najmasovniji u novijoj istoriji Srbije: počev od 22. decembra kada se na Slaviji okupilo sto hiljada građana; sledio je onaj 27. januara na Autokomandi; pa prvog februara u Novom Sadu, na Sretenje u Kragujevcu; u martu u Nišu i onaj najbrojniji, u prestonici, 15. marta sa više od 300.000 građana; a 12. aprila u Novom Pazaru, onaj sa najviše gostoljubiosti i duše. Listu završava Vidovdanski skup na Slaviji, opet sa više od sto hiljada protestanata, i otvorenim zelenim svetlom da građani na svoj način doprinesu promenama i raspisivanju prevremenih parlamanetranih izbora. Kao tačka za ovih godinu dana bio je veličanstveni memorijalni skup u Novom Sadu, prvog novembra, koji je pokazao da ništa od studentskh zahteva nije ispunjeno, prvenstveno da institucije rade svoj posao.
Ukupno su stuenti inicirali više od 23.000 protesnih skupova, takođe vrlo masovnih kao onih u Čačku, Kraljevu, Valjevu, Šapcu, Subotici… ali i brojnim drugim mestima gde su organizovani prvi put od oslobođenja od fašizma. Svojevsrsna logistika svim protestima su kolone studenata koje su prošle kroz sela i zaseoke koja su tavorila decenijama mimo političkih zbivanja, i to je najbolja i najefikasnija preizborna kampanja jer su se građani i emotivno vezali za studentski pokret i nepokor. To je onaj važan momenat da stanovnici postaju građani, nosioci suverene vlasti i svesni snage i odgovornosti koje imaju, a ne da budu podanici.
Za sve ovo vreme studenti su trpeli neviđenu represiju vlasti: bilo je na hiljade hapšenja, pritvaranja, optužbi za napad na ustavni poredak, teških prebijanja i pretnji čak i silovanjem. I to od strane onih koji bi, po Ustavu, trebalo da štite građane, odnosno studente. U ovoj davidovskom boju protiv Golijata studenti su imali veliku podršku svojih priodnih saveznika, srednjoškolaca, prosvetnih radnika, zemljoradnika, advokata…
Pokazalo se da zborovi građana nisu toliko masovni da zamene studente i srednjoškolce, i zato ovaj poziv za 28. decembar da se pokaže da ova izuzetna energija nije bila uzaludna, jer Srbija više nije ista, građani su se probudili iz apstinencije i beznađa, pokazalo se da su studenti vratili veru u solidarnost, ljudskost i empatiju, i nadasve da se ovaj nakaradni režim može pobediti.
S obzirom na masovnost prethodnih protesta za očekivati je da barem milion građana potpiše peticiju za vanredne parlamenre izbore, a to je itekako respektabilan broj čak i za, u ovom slučaju, nadležnog a toliko ostrašćenog protivnika studentskog pokreta, predsednika države.
S obzirom da je predsednik najavio izbore za narednu godinu, maj ili decembar, opet je to poznata klackalica i izrugivanje demokratiji, možda ni milion ili više potpisa neće biti dovoljno, ali bi onda trebalo potvrditi tu gađansku volju generalnim štrajkom ili danonoćnom blokadom prestonice ili drugih gradova i sredina. Jednostavno kao po nekom zakonu dinamike, toliko pokrenuta energija morala bi da da rezultat. To su, pre svega, izbori, najdemokratskije ispoljavanje građanske volje.
Dragan Eraković
