Sve zaoštrenije podele Srbije
Pretnje lidera Srpske desnice Miše Vacića upućene gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću nezabeležene su u novijoj političkoj istoriji ovog grada. I to u gradu heroju i stradalniku, jedinog grada sa tri ordena u Prvom svetskom ratu, a pogotovo grada koji važi za kulturni svetionik Srbije. Duga tradicija civilizovanosti i tolerancije započela je još dvadesetih godina 19. veka sa Jevremom Obrenovićem, i nastavljena brojnim dostignućima i pregaocima. No, ove pretnje od osvedočenog šoviniste Miše Vacića, koji je pretio i Mariniki Tepić kao i nesrpskom stanovništvu u Bujanovcu, samo je nastavak isključivosti i govora mržnje Aleksandra Vučića. Predsednik države bi po Ustavu trebalo da odražava državno jedinstvo, i to u državi koja počiva na vladavini prava, i potpisnici brojnih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. I već duže vreme traje vređanje, klevetanje i omalovažavanje ne samo opozicije nego i svih drugih koji imaju suprotno mišljenje. Pa su tako česte diskvalifikacije: lopov, secikesa, špijun, strani plaćenik… Za sve što bi se u normalnim zemljama plaćala debela kazna, a takav političar bio izuzet iz javnog života. Tu praksu nastavljaju tzv. narodni poslanici: prof. dr Aleksandar Martinović, takođe prof. dr nauka Marko Atlagić, predsednica Parlamenta Maja Gojković, i to na mestu koji bi trebalo da bude uzor kulturnog i pristojnog ponašanja. Tu su i ministri, koji bi trebalo da su sluge naroda, Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović, Siniša Mali… Pretnje i govor mržnje, koji se umnožava i pojačava u tabloidima, Pinku, Hepiju, korak su do fizičkog nasilja. A bilo ga je nedavno pred RTS, Predsedništvom Srbije, pretučen je predsednik Levice Srbije Borko Stefanović, studenti u građanskim protestima, zapaljena je kuća novinara Milana Jovanovića u Grockoj… Ne tako davno i građanski rat u SFRJ počeo je političkim svađama, a nastavljen krvavim obračunom koji je odneo 130.000 života, od Slovenije, Hrvatske, BiH do Kosova… Tada su strane diplomate mirile zavađene strane, a ovoga puta strani predstavnici su tu da posreduju između vlasti i opozicije u Srbiji. Najpre, što je najvažnije demokratsko pravo – slobodni izbori, ovde su dovedeni do apsurda. Ovde vlast ima sve, a opozicija ništa: medije i novac, a pri tome se vrši ne samo verbalno već i drugo nasilje nad neistomišljenicima. Neverovatno zvuči da se u dvadesetim godinama 21. veka Srbija muči sa osnovnim demokratskim slobodama. Ovde se vode spiskovi glasača, ucenjuju poslom i drugim pretnjama, voze na biralištima u crnim džipovima bez tablica… Malo li je?! A s druge strane državna vlast čini brojne kriminalne radnje, korupcija je dostigla neslućene razmere. Dovoljan je najnoviji primer prodaje mina iz „Krušika“, i to i ispod cene koštanja, firmi za koju posreduje otac ministra policije! Za Beograd na vodi nikako da se obelodane uslovi sa privatnom arapskom firmom, a država svakako gubi u tom poslu od tri milijarde evra. Ili, kad se PKB proda Arapima sa cenom od oko šest hiljada evra po hektaru, dok je tržišna cena tri puta veća, a tu je i koncesija za Aerodrom Nikola Tesla, nepoznata široj javnosti. Pa onda pitanje od milion evra koliko košta „kockanje“ Trga republike i brojni drugi radovi, kao Trg Slavija, novogodišnja rasveta, gondola… I da nema kraja bezakonju, primer je i projekat izgradnje metroa u prestonici, gde je bez ikakve stručne rasprave opredeljena varijanta “od ledine do ledine”, i to sa početnih 2,4 milijarde na četiri milijarde evra. Podsećanja radi BDP Srbije je oko 50 milijardi evra. I dok se ne pruže pravi odgovori, dok se sprečava javna rasprava i debate, počev od one na javnom servisu, onda će nezadovoljstvo ključati pod poklopcem, i po nekom pravilu i proključati.
Dragan Eraković